sledeća tema »

[Angelina]

**

NIKOLA ŠUICA


Nikola Stevanov ŠUICA, Zemunac, rođen u Beogradu decembra 1939, u znaku Strelca, što možda objašnjava njegovu naklonost prema satiri. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1964. i odmah potom izvršio svoju obavezu prema domovini, služeči bezuspešno 12 meseci u JNA.

Bezuspešno, jer niti on niti JNA nisu uspeli da spreče raspad Jugoslavije, a to ga je toliko ogorčilo da je iz osvete počeo da piše rimovanu satiru i da je ispaljuje, kao đulad iz haubice, u pravcu nadirućih hordi razarača koji su pod okriljem božanstvenog izuma zvanog demokracija, odvukli naivni narod u pakao gde su mu na večitoj vatri spaljivali crvene grehe, vadeći mu u isto vreme bubrege i pržeči mu džigericu na ražnjiće, te ispijajući mu nasurutkovani mali mozak.

"Privremeno" Živi i Radi u svojoj struci u Parizu od novembra 1965, dakle, već preko 40 godina izgrađujući kapitalizam, a od kada se penzionisao 2005. godine, postaje sezonski žitelj u Boki, gde učestvuje u letnjim susretima pesnika iz Crne Gore i iz Dijaspore, sve u cilju razvijanja aktivne i miroljubive koegzistencije među udaljenim narodima.

Aktivni je član grupe SRPSKI PESNICI PARISKOG KRUGA, udruženje SEDMICA iz Frankfurta, SKOR-a iz Beograda (savez književnika iz otadžbine i rasejanja), član udruženja PROSVJETA iz Herceg Novog, a animira i društveni klub "Mon-Ami" u Parizu i kabaretski klub "Tavan kod Joce i Jece" u Zemunu.


OBJAVLJENE KNJIGE:

• "Milosrdni anđeli", pretežno satira na american way of life;
• "Oda radosti", pretežno šaljiva penzionerska erotika i
• "Crveno nebo nad Evropom" (pretežno pamfleti u prozi i stihu i pet dubokih misaonih priča o današnjoj mutaciji modernog društva i njegovim saputnicima.

"Pošto u ovim godinama SUKOBA svi žele da budu u pravu, a istina je, kako Nikola Šuica kaže, negde u sredini, karakterističan je njegov PARADOKS: 'Sve što ljudi iskreno misle i kažu — tačno je, ali i suprotno od toga je takođe — tačno!'. Sarkazam kao stil, često je uočljiv u njegovim 'pesmicama sa povremenom rimom i u naivnom stihu', kako to sam kaže."

Podaci preuzeti iz knjige:
PEČALBAR pariske pribeleške
Nikola Šuica
Izdavač Feninks Libris
Beograd, 2011.


* * *

NAPOMENA U tekstovima koji slede, blagonakloni čitalac ne treba da očekuje čistotu jezika. Pesmice su pisane za drugarske večeri pariskog kluba "Mon-Ami" u duhu jezika našeg bivšeg Jugo-naroda, a u specifičnom multi-etničkom i stranačkom okruženju. U živom jeziku naše srpske dijaspore prisutna su razna domaća narečja, a takođe i posrbljevenje nekih stranih reči.
Napomenimo još i to da u današnjim uslovima štampanja nemamo budžet za lekturu i korekturu, te molimo blagonaklonog čitaoca da nam ne zamera na raznim greškama koje su se potkrale. [autor]

[Angelina]

**
Stihovi Nikola Šuica
PEČALBAR pariske pribeleške | Podrugljive pesmice


MAČIJA DEBATA

Desilo se u sumraku na jednom imanju
Na krovu uz oluk skupile se mačke
Debata se vodi o društvenom stanju
Podigla se graja već kod prve tačke

Kako to mačori
uvek da su glavni
Novi poredak nek' bude,
građanski i pravni

Jer mačor je pravi matcho,
za mačkicu pravi bauk
Zašto uvek da mačori
vode glavni mjauk

Borile se ženke
za građanska prava
Zabrinuli se mačori
Promene su — strava
Nije šala nit igračka
ceo svet ih svodi
na ime pod Mačka

Ko ferma mačora, pa mačka je glavna
A sad i reč njina biće merodavna
Pa rekoše uglas:
"ko jače mjauče, pravnu vlast imaće!"

Tad se digla takva grozna graja
Da dotrča ljuta baba Kaja
Pa potegne metlom po debati
Konferencija se o'ma skrati
Jer dok Kaja po oluku čisti
Poredak će da ostane isti

Te večeri, pa i da se plati
Niko nije hteo
Na debatu i na oluk
Da se opet vrati

Eto kraja basne, ali kraja nije
Kad ne bi usledilo — naravoučenije:

Drage moje mačkice
pa i vi mačori
Ko će od vas da se bori
Protiv metle baba-Kaje
Za debate, samo metla
dozvole izdaje.

Tu di prođe metla, tu ne niče trava
Demokratske igre nit građanska prava!
Od te priče diži šape i šapice
Ostavi po strani propagandne trice
Ne mjauči puno glasno
Da ne bude posle kasno!

NS juni 2008


OGOVARANJA

Kad nemamo druga posla
pa šta da se radi,
svaki živi stvor — kao tvor
oko sebe kadi!

Naše "slatke" reči lepe se za uši;
neki kažu, posle, teže im na duši!
Gde je meda — tu je pčela,
a gde pčela — i žaoka vrela!

Al' malo gorčine,
kako Njegoš reče,
nije nam na odmet
tamo gde med teče.
Kad je mlogo sladunjavo
tako stoje stvari,
teško se to vari.

Od potsmeha nemam zort!
Ismevati bližnjeg svoga
to je stari srpski sport!
To je naša srpska sloga
jer to nam je dar od boga!

Može se u svemu tome
videti i dobra strana
ako previše žestoka
nije žaoka il' rana.

Kod masaže, kad se lupka
i umilno gnječi koža,
krv proključa al' ne curi
ako nema ubod noža.

— — — — — — — —

Moje mane pripadaju
celom ljudskom rodu,
samog sebe kad ismevam
manje će da druge bodu.

Pa nek svako sebe
pronađe u smehu!
Sprdajmo se sami sobom
jer delimo svoje mane
s celim ljudskim rodom!

Prečanska Pod*ebica BR 3a

[Angelina]

**
Stihovi Nikola Šuica
PEČALBAR pariske pribeleške | Pesme i poeme


SUR LE PONT DES ARTS — RODIN et CAMILLE

Pod mostom...
mutna reka teče i njena svežina,
teče igra susreta i skrivanja.
S leve obale — zanos umetnosti,
s desna — slast uživanja!

Između tela od gipsa i sna od mermera
I obeliska, mita uvek uzdižučeg smera,
Između manastira i raskalasnog pira
Između dve obale Sene,
Kao model, gole, otkrivene
Sa balvanima neke smreke
Prekoračeno je korito reke

Usred rečnog korita, reka je duboka
Tu poljubac niče iz kamenog bloka
Roden i Kamij, k'o ljubavni su čvor
On je hladni mermer, ona ruže bokor

Gde se vaja, gde se valja, gde se ljubi
Tu, između ljubavnog zanosa, lepote tela
I mermera, živi ekstaza umetničkog dela!
Roden, čovek jakih strasti
Kamij žena, u njegovoj vlasti

Žena lepote blage s hiljadu ideja i niti
Tela u mermeru kreše, čudom što su tu skriti
On vaja skulpture u kamenu il ispreda gipsane trake
Njegove ruke su zlatne, al uvek grube mu šake

Na dve obale Pariza, obale njegovih vrlina i mana
Groblja su večna, to je što ostaje od slasti noći i dana
A lepota klesanog kamena nas pleni
Na grobu ostaće mermer naših seni
On Roden, Skulptor erotskih thema
Skulptor kakvog više nema
Ona Kamij, kao Poema!

Na Mostu Umetnosti  
Pariz 2010 Dijalog sa poetesom Dušicom S.

[Angelina]

**
ZBIRKA PESAMA "PEČALBAR" NIKOLE ŠUICE


HUMOR SATIRA I LJUBAV

Nikola Šuica, arhitekta po obrazovanju i životnom pozivu, latio se tek u svojoj sedmoj deceniji pera i evo već četvrte njegove knjige! Iako je arhitektura sinteza nauke i umetnosti, (...) iako omogućava i pesničkoj duši da iskaže svoju osobenost, pogotovo ako se radi u jednoj od svetskih metropola i prestonica kulture kao što je Pariz, naš poeta je osetio potrebu da izađe i iz tako širokog prostora i zađe u onaj najširi, metafizički svet, (...) ponevši sa sobom svoje dragoceno iskustvo — razvijen osećaj za vizuelnu opažajnost i likovnu umetnost. A kao ljubitelj muzike i pijanista od ranih godina, on oplemenjuje svoj dar za slikovito kazivanje kroz osećaj za ritam i melodiju. Tako smo dobili poetu sa reljefnim, višeslojnim iskazom, iskazom koji sažima verbalnu poruku sa slikom i muzikom.

Šuica je poeta sa širokim tematskim spektrom — njegova znatiželja se kreće od detalja, od malih životnih slika do kosmičkih prostranstava; od patnji i radosti duše do pogleda na svet; od nostalgično obojenih zavičajnih vidika do kritičke vizure svetskog poretka (...). No i pored naglašene kritičke note spram današnjeg stanja sveta i patnje što je to stanje daleko od iskonskih vrednosti i ljudskih potencijala, Šuičini stihovi ne deluju pesimistički. Simbolično rečeno, njegov "svetski bol" (Weltschmerz) nije zamračio njegov "pogled na svet" (Weltanschaung) već je samo jedna od njegovih odlika.

Kako naš poeta uspeva da izrazito kritički odnos prema današnjem stanju sveta prožme bodrim duhom i vedrinom? Odgovor na ovo krupno pitanje, na paradoksalan odnos između stvarnosti i njenog odraza u umetničkoj duši, u isti mah je i lak i težak, jednostavan i složen. Jednostavan je jer izvire iz njegove prirode — naravi i životnog habitusa — a složen zato što obuhvata razuđen i višeslojan repertoar njegove poetike u protivteži prema negativnim sadržajima koji nasrču na naš život, kako lični tako i nacionalni, pa čak i na globalnom nivou.

Šuica je otvorena i raspričana priroda — izrazito ekstrovertovana ličnost, kako to psiholozi imenuju. Poveravanjem sebe drugima Šuica se oslobađa neveselih slika i prilika (...) i ta otvorenost, oslonjena na znatiželju, teži ka pesničkom izrazu s narativnim jezgrom — priča u pesmi — te kadkad doseže obim i odlike poeme. (Jedna od najlepših među njima: "Most Umetnosti" ...)

Osim moralnog habitusa kao kormilara njegove pozitivne energije, drugo od njenih izvorišta je i vrcava duhovitost, smisao za humor, humor-satirična projekcija životnih upodobija, od trivijalnih do moralno-verskih motiva i dilema. (...) Potreba za porukom, obilje građe za smeh i podsmeh, zazivaju i sklonost ka detaljima. Strofe dobijaju i naoko sitne "stvari" banalnih povoda. Obuzetost jelom i pićem je dovedena do prikaza zalogaja i gutljaja. To, međutim, ne smata čitalačkom doživljaju koji je u funkciji slikovitog dočaravanja smešnoće i ružnoće posrnuća ljudske prirode, prepuštanja jelu i piću kao jedinim stubovima postojanja.

Sa smislom za humor, Šuica prožima svoje pesme našim folklorom i odaziva se na iskonski zov nesputane ljubavi. Psiholozi bi to okarakterisali kao opredeljenje za Eros nasuprot Tanatosu, za princip života a ne smrti. (...) Sem toga, kod Šuice naziremo i odjeke njegove široke lektire — od klasike do naših dana — te otuda zrači njegovo celovito umetničko biće, ushićenost lepotom pesme kao slike i muzike. (...)

Pesme nove Šuičine zbirke podeljene su tematski i kompoziciono u tri ciklusa. Prvi ciklus je prožet homorističkom intonacijom, od blago-humornog tona do crnog humora, od uzdržane ironije do rableovskoh parada i smehotresa. To su pesme nikle iz višeslojne percepcije i bujne imaginacije, spektakl širokih razmera, predstava na otvorenoj pozornici. To je pravi gejzer slobodne doživljajnosti. Svestan da je humorističko-kabaretski ton najčešći zajednički imenitelj među ljudima, a i utoka većine njegovih poetskih nauma, dosetki i kalambura, srž njegovog spisateljskog bića i umeća, sam Šuica seba vidi kao arlekina, kao smehotvorca čiji se smeh preliva na sve do kojih dopire, zračeći vibracijama neobuzdane duhovitosti.

Drugi ciklus čine satirične pesme. Satira se ovde poima šire od uobičajenog značenja — kritika aktuelne vlasti, bilo da je reč o onoj u dijaspori, ili u rodnom zavičaju. Iako samokritičan, kod Šuice, po prirodi stvari, rodna gruda je u nostalgičnoj pečalbarskoj projekciji manje podatna satiričnom skalpelu, dok je satirična vivesekcija na međunarodnom planu izražajnija, možda i stoga što pisac i živi u blizini moćnika, krojaća svetske sudbine. (...)

Poslednji ciklus obuhvata pesme raznih tema, od ljubavnih do patriotskih i misaonih. Stihovi posvećeni ljubavi idu od ljubavi prema prirodi i zavičaju do ljubavi kao iskonskog spoja dva bića, dva bića koja se prožimaju i stapaju u jedno-biće, u seme i počelo svekolikog života. No i kad opeva topose smisla života i stubova opstanka, Šuica ostaje izvan retorike patosa, znajući (kao i Hemingvej) da glasne reči najčešće imaju šupalj zvuk.

Nova knjiga pesama Nikole Šuice, simbolično nazvana "Pečalbar" zavređuje punu čitalačku pažnju i nas ovde i čitalaca u dijaspori. U svom književnom razvoju — a tek započetom od pre petnaestak godina — Šuica uspešno raspliće koloplete značenja i svojim poetskim čunom ide niz brzake i virove poetike i stila, čineći znatan pomak ka umetničkom geslu "priča, slika i muzika. Za dalji razvoj našeg poete treba reći i sledeće: da je posvetio nešto viđe pažnje i truda na brušenju i sažimanju svog poetskog iskaza, ova knjiga lirskih stihova i vrcavog humora dobila bi još koji valer ka poetičko-stilskoj homogenosti. No, naš poeta je i sam svestan toga ali nije preduzeo taj završni korak jer mu je važnije da što pre i što više kaže ono što mu je na duši, pošto, kako kaže: "U ovim godinama nemam više vremena da budem perfekcionista. To sam činio u mladosti, i zapazio sam da ako niste u svetlosti reflektora, taj napor, uglavnom, ostaje neprimećen".

Vitomir Teofilović — književnik Beograd

Nota: Radi obuhvatanja brojnije čitalačke publike, izdavač je na početku ove knjige pesama stavio i tri zanimljive priče u prozi jer "ljudi danas ne samo da ne kupuju pesme, nego ih i ne čitaju i onda kad im poklonite knjigu"! Zašto?




Nikola Šuica
PEČALBAR pariske pribeleške
Naslovna strana: arh. Nikola Šuica
Izdavač Feninks Libris
Beograd, 2011.

[Angelina]

*

SVI SMO ZATOČENICI ALAVIH MOĆNIKA

Ukoliko vlast u Srbiji i dalje bude izražavala želju da uđe u EU, moraće da proguta gorku kosovsku pilulu, smatra Nikola Šuica, arhitekta u penziji, koji živi već 46 godina u Parizu.





Rodom je iz Beograda. U braku je sa Gordanom, takođe arhitektom, sa kojom ima dve ćerke i šestoro unučadi. Ovaj čovek, koga rođaci i prijatelji smatraju velikim veseljakom, a koji je i pesnik, pisac i animator, kako sam kaže "društvenog kluba Mon Ami", podelio je sa čitaocima "Vesti" svoja razmišljanja o krizi u Evropi, aktuelnoj situaciji u Srbiji, kao i očekivanja od ove godine koja nisu nimalo vesela.
 
Kako iz vaše perspektive izgleda budućnost Srbije?
 
■ Smatram da izbor novih ličnosti ili dovođenje druge političke garniture na vlast ne može danas ništa promeniti ni u Srbiji, ni u Francuskoj, jer prava vlast više nije u rukama političara, već moćnih svetskih finansijera. To se najbolje videlo u Italiji kada je smenjen demokratski izabrani predsednik Silvio Berluskoni da bi njegovo mesto zauzeo bankar koji ima zadatak da sroza sve one socijalne prednosti koje su do sada imali radnici u Italiji.
 
I, sve to preslikavate na Srbiju?
 
■ Tačno. Ko god bude vlast u Srbiji moraće da vodi politiku koju diriguju finansijski moćnici.
  
Da li je u rukama tih moćnika i sudbina Kosova?
 
■ Ukoliko vlast u Srbiji i dalje bude izražavala želju da uđe u Evropsku uniju, što je neminovno, a što postaje sve manje zanimljivo, jer se EU raspada, moraće da proguta gorku kosovsku pilulu. Srbi na Kosovu ni danas, kao ni ubuduće, neće moći da očekuju nikakvu pomoć sa strane. Srbija to mora prihvatiti, ali, kao što je govorio patrijarh Pavle, ne treba ništa da potpiše.

Žitelj ste Evrope koja je trenutno na klimavim nogama?

■ Finansijska kriza koja je proklamovana pre tri godine je deo plana koji sprovode svetski finansijski moćnici. U toj krizi velike multinacionalne kompanije, osiguravajuća društva i banke neće pretrpeti nikakve gubitke. U krizi će, na žalost, stradati samo građani koji će morati da podnesu sve njene posledice.
 
Sumorna ocena za Novu godinu?
 
■ Da, šta da se radi, tako, nažalost, sve izgleda. Međutim, i pored toga ja sam ipak optimista. Smatram, naime, da su ljudi, posebno mladi, kroz istoriju uvek pronalazili snagu da prebrode nesreće i pronađu siguran put u budućnost i ubeđen sam da će tako biti i ovog puta.

O. Đoković | 04.01.2012. | Vesti online