Pevani pesnici — Branislav Crnčević
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Branislav Crnčević
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Branislav Crnčević  (Pročitano 8114 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: April 11, 2012, 08:18:52 pm »

*

BRANISLAV CRNČEVIĆ
(1933—2011)

Branislav Brana Crnčević rođen je 8. februara 1933. u Kovačici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila — zadnja pošta Virpazar. Ni četnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica"...
Studirao Filozofski fakultet u Beogradu.
"Branislav Crnčević, satiričar i humorista, pisac komedija i tužno-smešnih priča o životu ljudi. Čovek sa tucetom oštrih pera i jezikom koji ne prašta; čovek koji ismeva ludosti odraslih...
Branislav, branik je dece, stvaralac koji se klanja detinjstvu i ume da ga, u svojim pesmama i pričama, uznese iznad života odraslih. Njima Crnčević traži crno pod noktima, smatrajući da je higijena, čistota čovekove duše, najvažnija u životu...
Kod Crnčevića nema šale, kad su u pitanju odrasli. Ali kod Crnčevića ima šale kada se obraća deci. On ume da se igra, zato ga deca često primaju u igru, a on ume igru da rasplamsa, da je produži, da je zasmeje, da je zavrti, a u centru svake igre je dete-čovek."
Umro je 14. aprila 2011. godine u Beogradu.



  • *** (muzika: )
    Od kako sedim, od kako starim
    Izvođači: Kabare "Putuj Evropo"

Život i pesničko stvaralaštvo Branislava Crnčevića
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: April 11, 2012, 08:33:29 pm »

*
Stihovi — Branislav Crnčević


***

Od kako sedim, od kako starim,
Ja se ne divim svakom voću,
više reči i više stvari,
koje ne želim, neg' koje hoću.

A ti me vraćaš na stare staze,
ja zbog tebe zemljom hodam,
i puštam da me dani gaze,
i prljava me nosi voda.

I puštam da mi vidaš rane,
svaka je teška i duboka,
a istina me uvek gane,
oslepeo bi bez tvoga oka.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Ti gledaš moje brodolome,
potonuo bih bez tvoje duše,
i ne dam da me u tebi lome,
i ne dam da me u tebi ruše.

Odrobovao sam sve slobode,
i bio žrtva mržnje svake,
i ne dam da me iz tebe vode,
u brodolomce i ludake.

A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još trajem.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.


Kabare "Putuj Evropo" — Od kako sedim, od kako starim
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: