Vladimir Bulatović Vib (1931—1994)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vladimir Bulatović Vib (1931—1994)  (Pročitano 6420 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: April 29, 2012, 07:55:06 pm »

*




VLADIMIR BULATOVIĆ VIB
(Sopotsko, 08.03.1931 — Novi Sad, 01.09.1994)

Vladimir Bulatović Vib, srpski satiričar, dramski pisac i novinar, rođen je 08. marta 1931. godine u selu Sopotskom, kod Resena u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija.

Pred Drugi svetski rat porodica se preselila u Kragujevac, rodno mesto majke. Posle velike mature 1949. prelaze u Beograd. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti.

Od 1955. do 1961. godine je bio urednik je "Ježa", a od 1963. jedan od dugogodišnjih urednika u Kući "Politika" piše rubriku "Beleške s predumišljajem" (satirične priče u kojima reaguje na aktuelne događaje), a kasnije i rubriku "Korak nazad" u kojoj objavljuje aforizme. Jedno vreme bio je i glavni urednik "Politikinog zabavnika".

U anketi međunarodnog časopisa za humor, satiru i karikaturu "Nosorog" u Banjaluci za najboljeg satiričara svih vremena.


OBJAVIO JE KNJIGE:

  • Budilnik, Nolit 1963;
  • Menjačnica ideala, 1965, Kultura;
  • Veliko spremanje, 1971, Prosveta;
  • Korak nazad, 1978, Nolit;
  • Šta je pisac hteo da kaže?, 1981

Poslednjih godina bolest ga je sprečila da piše i objavljuje. Umro je 02. septembra 1994. godine u Beogradu.

Fotografija V. Bulatovića Viba preuzeta iz knjige "Korak nazad"
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: April 29, 2012, 08:25:15 pm »

**

VLADIMIR BULATOVIĆ VIB — Korak nazad


IZ PREDGOVORA

Možda bi savet Stanislava Jerži Leca "Idi sa vremenom, ali se vraćaj s vremena na vreme" mogao najbolje sažeti knjigu Vlade Bulatovića Viba, od njenog naslova do poslednjeg sarkazma: "Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno".

Bulatović je kritičar naravi, ponašanja i društvenih stanja. Mete njegovih britkih aforizama, sarkastičnih pitanja, skeptičkih opomena, žestokih rugalica, duhovitih obrta i oštroumnih dosetki ostaju u horizontu socioloških činjenica te je i njegova knjiga jedna od mogučih hronika naličja našeg vremena. Ali njegova istina nije statistička, jer on ne pristaje na svođenje pojedinačnog, do koga mu je posebno stalo, na opšte; on ne cilja samo u stvarno nego i u moguće, koliko karikira i opisuje toliko i opominje, ustupa korak unazad. Njegov humor istovremeno uozbiljuje i razgaljuje.

Sažetost i probojnost Vibovih tekstova počivaju na njegovom posmatračkom daru i pronicljivosti, ali i na jezičkoj mašti, sposobnosti da igrom jezikon otkriva i stvara paradokse, da nas svojim metaforama, najčešće homonimijskim, dovede i do istinski poetskih ozarenja.

Vib nas uči smehu koji isceljuje, zdravom smehu. Jer, najzdravije se smeje ko se sebi smeje.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #2 poslato: April 29, 2012, 08:32:36 pm »

**

VLADIMIR BULATOVIĆ VIB — Korak nazad


KAD JE SATIRA SPUŠTENA NA POLA KOPLJA
TO JE ZNAK DA JE SLOBODA UMRLA.

Na svetu bi bilo toplije
kada bi ložili vešala.

Jadna je pravda koja mora da se pravda.

Upustva za lov na grešnike:
namestiš grešku
i čekaš da čovek upadne u nju.

Kome je mnogo slobode, neka pravi
privatni koncentracioni logor.

Medicina meri aparatom pritisak.
Država je otišla dalje:
aparatom može i da ga poveća.

Kod nas je toliko svetinja da čoveku
ostaje samo da se krsti.

— Na kom polju sad radiš?
    — pita strašilo strašila.
— Na kulturnom.

Dizanje glave je jedan od načina
da se dželatu pokaže vrat.

Juče dva druga, danas su dva slučaja.

Nije niko protiv slobode uopšte.
Čovek je obično protiv slobode
drugog čoveka.

Višak straha se može iskazati i kao
manjak slobode.

Najgore je za slobodu kad je se plaše
oslobodioci.

Likvidacija je uvek imala više
publike nego rehabilitacija.

*

SVE ŠTO STE OBEĆALI NARODU,
NAROD VAM JE OMOGUĆIO DA IMATE.

Kad god dozivam boga, javi se neko iz moje sredine
i pita me: šta si hteo?

Sociolozi pitaju:
da li je država sila iznad društva?
Odgovaramo: Jeste, ako je društvo nisko.

Dok nas etika uči šta sve ne sme,
život nas uči šta se sve može.

Politika je kvasac, a narod brašno.
Kad hleb uspe, svi hvale kvasac.
Kad hleb ne uspe, ne valja brašno.

Nema kolektivne odgovornosti.
Čak i prostitutka zna ko je otac deteta.

Potrošnja je velika,
ali je grupa koja troši mala.

Predvodnici uvek idu pravo.
Lutaju samo oni koji ih slepo slede.

*

BOLJE VRABAC NA GRANI
NEGO GOLUB U ČVRSTOJ RUCI

To mora da je prijatno imati istomišljenike
šak i kad ne misliš.

Kad čizma počne da misli,
mozgu ostaje da maršira.

Toliko se tepa radnicima da se  čudim
kako već nisu podetinjili.

Jezik sile prvo siluje jezik.

*

DANAS ŽIVIM OD SUTRA.
SUTRA ĆU SHVATITI
DA DANAS NISAM ŽIVEO.

Tek kad su istaknuti lingvisti
iz Beograda i Zagreba počeli da se
plaze jedni na druge,
videlo se da im je jezik isti.

Kad je toliko svetlih likova
zašto smo uopšte uvodili struju?

Državni turisti obilaze svet
da bi nam rekli kako je kod nas najlepše.

Više od dva i po miliona Jugoslovena
je nepismeno. Šest i po miliona
misli da je pismeno. Sedam miliona
treba da dokaže pismenost.
Ostali su akademici.

Koliko me rasplače poskupljenje,
toliko me zasmeje objašnjenje.

Sve što je bilo za dizanje, dignuto je.
Meni je ostao moral.

*

NESPOSOBNI POSEDUJU SPOSOBNOST
DA ONESPOSOBE SPOSOBNE

U životu kao i u tramvaju.
Ko god hoće naglo napred,
mora da obori nekolicinu iz sredine.

Dokaži da si sposoban
kad te proverava nesposoban!

*

— DOKLE GOD IMA SIROTINJE
SVAKO JE BOGASTVO
NEPRAVEDNO — REČE PČELA.
— NE MOŽE SE TO REĆI BEZ
OZBILJNIH ANALAIZA — REČE
TRUT.

Etika pokretna plus ruka okretna,
Jednako imovina nepokretna.

Sve je radničko, naročito oblaci.

Jedni odnose domovinu na đonovima
svojih cipela, drugi na
čekovima svojih knjižica.

*

DIVNO JE IMATI SVOJE LJUDE.
ZNAŠ TAČNO KO ĆE TE
SAHRANITI.

Tužno je kad malo čelo smišlja
veliko načelo.

Dobro delo je ponekad
samo pogreška lošeg čoveka.

Umiljato jagnje dve majke sisa,
a trećoj priča da je siroče.

*

SELJAK PRODAJE PŠENICU, A KUPUJE HLEB;
PRODAJE MLEKO A KUPUJE SIR;
KROMPIR PRODAJE, PIRE KUPUJE;
PRODAJE VUNU, DŽEMPER KUPUJE.
KAD POGLEDAŠ, SELJAK JE NA SELU
SAMO ZBOG ČISTOG VAZDUHA.

Bivše Jugoslavije nema,
ali ima mnogo bivših Jugoslovena.

Ne sviđa mi se seoski pejzaž:
obrađeni seljaci i neobrađene njive.

*

U ŠUMI VILA, U VILI MERCEDES,
U MERCEDESU ČOVEK, U ČOVEKU SRCE,
U SRCU LJUBAV ZA RADNIČKU KLASU.

Bogastvo nema granica. Naime,
kad je preveliko ide preko granice.

Divna vam je bunda. Koga ste odrali?

Obale našeg mora sva je u trobojkama:
Plavo more, bele vile, crveni drugovi.

Ne zavidim im na sjajnom lusteru.
Visi nad njihovom granom.

*

LAKO JE BITI LAV
KADA NAPRAVIŠ PUSTINJU
OKO SEBE.

Ekser savije glavu, pa neupotreblji;
čovek opotrebljiv, tek kad savije glavu.

Kad neistinu kažete preko plota,
to je kleveta; kad je kažete preko
organizacije, to je mišljenje.

Od svih poslova najlakši je lepljenje
etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik,
ovlažiš etiketu i zalepiš je
na čoveka. Može i ovako: pljuneš
čoveka pa zalepiš etiketu.

Čovek čeka priliku, nečovek nepriliku.

Svet se deli na ljude koji misle
i na ljude koji imaju mišljenje.

Ljudi hode, neljudi uhode.

Kad lažeš za svoje potrebe,
ti si lažov.
Kad lažeš za potrebe države,
ti si statističar.

Među zverima je očigledna podela
na divlje, domaće, svirepe, pitome...
Među ljudima je teže: svi mogu da
budu sve.

Želi moj kraj jer ja znam njegov početak.

Ne radujte se mečki pred tuđom
kućom.
Mečka putuje.

U životu ima bivših ljudi,
ali nema bivših podlaca.

Oni se ponašaju kao da su mi ispunili
obećanja. Ja se ponašam kao da im
verujem.

Idealisti su se snašli materijalno,
materijalisti idealno.

Vladimir Bulatović Vib Korak nazad | Nolit • Beograd 1978
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: