Siniša Ristić — Sinđelić pamtivek i hodočašće
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « ČITAONICA « Pisci i knjige « Siniša Ristić — Sinđelić pamtivek i hodočašće
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Siniša Ristić — Sinđelić pamtivek i hodočašće  (Pročitano 3766 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 07, 2010, 04:00:26 am »

*
Nove knjige zavičajnih pisaca
SINĐELIĆ — PAMTIVEK I HODOČAŠĆE
Izdavač
Centar za kulturu Svilajnac, 2006.



LIRSKA POEMA O SINĐELIĆU

 


Knjiga pesama "Sinđelić pamtivek i hodočašće", autora Siniše Ristića, značajnog srpskog pisca, kome je poezija temelj i kada piše velike i vredne romane, je pesnički treptaj na slavno vreme i ličnost u njemu, snaga stihova, koja ostavlja za sobom lirske i metafizičke nalete.

Simbiotičko preplitanje ljubavnog sa rodoljubivim, duboko uranjanje u istoriju ali preko snažnih pesničkih slika koje za sobom vuku čitaoca pa se i sam oseti delom jednog vremena punog plemenitosti, hrabrosti, osnovno je osećanje koje iz ove knjige prosto izbija i osvaja.

Smrt, stravično nestajanje čoveka, koja inače u narodniom pesništvu biva prelivena tugom i najavljena graktanjem crnih vrana, ovde dobija jedan drugi smisao, zaogrnuta je rodoljubljem i ljubavlju, neminovnošću i postaje skoro sveta potreba. U tome je posebnost odnosa Srba prema smrti, pošto su se oni od vajkada, zarad uzvišenih ciljeva, svojevoljno selili ispod trave.

Stevan Sinđelić je srpski junak posebnog kova. On je oličenje čoveka kroz žrtvu. Junaka, kome je sopstveni život oružje. On ga je iskoristio na najbolji način — odbranio je srpsko ime. Postao je mit, kakvog ne možemo sresti u antičkim istorijama i epovima, još manje u modernom samožrtvovanju, rukovođenom nerealnim očekivanjima post mortem. Sinđelić je bio čovek uz koga je prianjala srpska tradicija pevanja o junacima. I opevan je u narodnim pesmama. Sada, u 21. veku, u bliskoj metrici, ali sa posve posebnom tehnikom, jedan savremeni srpski pesnik, Siniša Ristić, arhaično koliko je to prigodno, modernim pristupom, koliko je to neminovno, stvara atmosferu oko junaka, obraća mu se kroz usta majke, ljube, srpstva, njegovu ličnost smešta oko nas, u polja i livade, sela i odaje njegovog zavičaja, sučeljuje ga sa drugim srpskim istorijskim ličnostima, dok sa svih strana pršti snaga njegove sopstvene. Pesnik je osetio da su Sinđelićeva ličnost i okruženje, nadahnuti vapajima. Zato je i svaka pesma u ovoj knjizi poseban vapaj, od majčinskog i ljubavnog do najvećeg — srpskog. Ti vapaji i danas kruže vazduhom u nekom svom, prikrivenom kriku, možda u košavi, muzici, lepoti, žuboru talasa, ili u poeziji. Živimo u vremenu vapaja, podsećaju nas ove pesme.

Ristić je vrhunski pesnički slikar, umetnik reči koje su prepune kolorita. Teško je pisati o istorijski potvrđenim ljudskim vrednostima. čak i pesnicima, kojima je sve dozvoljeno. Okvir za sliku jednog vremena i njegovog junaka, Sinđelića, koji u žaru eksplozije u njemu nestaje, ali u svim drugim vremenima, kao ličnost, zrači još snažnije, može da stvori samo majstor pesničkog zanata. Splavar na talasima reči, njihovom izvoru, toku i vodopadima. Siniša Ristić se ovom knjigom ugnezdio među besmrtnike, ne toliko njenim obimom, pošto je poezija čudo u kome se sa malo reči mnogo kaže, koliko tačno stvorenim, snažnim utisnućem njenim na svest savremekog čitaoca koji nema vremena da razmišlja o istoriji. Nju su iskrivili i podredili sebi i oni koje Sinđelić ne bi voleo da vidi oko sebe. Zato postoje pesnici sposobni da uđu u duh vremena, osvetle ga kao kad sunce zaroni u noć, poput autora ove kljige. Ponekad je rodoljublje prenaglašeno, plastično i teško prijemčivo. Konfekcijsko. Što bi rekli: dnevnopolitičko. U ovoj knjizi, ono poprima pripadajuće mu dimenzije, postaje svevremensko, samim tim naše, lično, samo što mi o njemu nismo na taj kačin razmišljali, doduše, ne bismo ni mogli, jer nismo svi pesnici. Autor utapa pesmu u dušu čitaoca, sklad poetskog i ritam stihova su mu savršeni. Pored drugih, dva osnovna sloja ove poezije su ljubav i rodoljublje. Autor prožima ljubav preko istorijskog, dodaje emocijama dah nestvarnog koga junaštvo očovečuje. Zamišljeni predeli opisani su briljantno.

Pesme u ovoj knjizi izazivaju osećaj divljenja prema temi, uzdižu je i postavljaju na temelje mogućeg. Raznorodnost slika nosi na sebi snovidelni pečat. Iz tajanstvenog obasjanja, ljubav iz stihova postaje osećanje koje čvrsto zahvata čitaoca.

U ovim se pesmama prepliću i dopunjuju osećanja ljubavi i rodoljublja i tek ovde se vidi koliko su ona neraskidivo povezana. Svojim književnim postupkom, pesnik je potpuno dočarao slavnu prošlost, osvetlio ličnost jednog od njenih najvećih junaka i, čini se, približaio nam ih i uveo nas u njih.


Slaviša Radovanović

*
Fotografija kopirana iz knjige
Znameniti Srbi XIX veka
Andra Gavrilović
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: