Dušan Vukajlović (1948—1994)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dušan Vukajlović (1948—1994)  (Pročitano 9301 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Jun 11, 2012, 02:10:50 am »

*




DUŠAN VUKAJLOVIĆ
(Pančevo, 20.01.1948 — Beograd, 09.12.1994)

Dušan Vukajlović, srpski pesnik, rođen je 20. januara 1948. godine u Pančevu.

"...Pisao je isključivo poeziju. Studirao je u Beogradu, a u srpskom pesništvu se javio kao jedan od najzanimljivijih autora u novoj pesničkoj generaciji na početku sedamdesetih godina. Između 1972. i 1980. godine objavio je četiri knjige poezije. Bio je višegodišnji sekretar Udruženja književnika Srbije."

Umro je 9. decembra 1994. godine nakon infarkta.

KNJIGE POEZIJE:

  • "Getsemanski vrt", 1972. u izdanju "Libertatee" iz Pančeva.
  • "Vedar dan u Engleskoj", 1975.
  • "Uvod u bolest", 1977.
  • "Sprave za mučenje", 1980.
  • "Vedar dan u Engleskoj", objavljeno 1995, Zajednica književnika Pančevo (Original iz 1975)
Fotografija facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Jun 11, 2012, 02:14:32 am »

*

O POEZIJI DUŠANA VUKAJLOVIĆA


ČOVEK U STIHOVIMA

...zbirka poezije pančevačkog pesnika Dušana Vukajlovića "Getsemanski vrt". To je njegova prva pesnička knjiga, objavljena 1972. godine u izdanju "Libertatee" iz Pančeva. Urednik je bio Mihaj Avramesku, a recenziju je napisao Momčilo Paraušić. Vukajlović je imao 24 godine u vreme kada je "Getsemanski vrt" objavljen. "Krvavi vrt", pesma koja otvara zbirku, uvodi čitaoca u centar slike sveta koju će Dušan Vukajlović graditi dosledno u čitavom svom pesničkom opusu. U tom svetu uloge su podeljene na ubice i žrtve, a jedna od ključnih metafora takvog mesta biće upravo naslovna sintagma.

Položaj pesničkog subjekta u brutalnom, haotičnom svetu određen je pre svega njegovom univerzalnom, čovečjom prirodom. Odnos ljudske prirode u dodiru s "krvavim vrtom" u kojem se našla pesnik oslikava u nizu reminiscencija na biblijske i istorijske priče, od parabole o bludnom sinu, preko kneževe večere, do priče čije je mesto zbivanja dobilo strukturno povlašćenu, istaknutu poziciju i dospelo u naslov Vukajlovićeve zbirke. Veliki, univerzalni problem odnosa čoveka, sa slabostima i posrnućima, s jedne, i surovog sveta, s druge strane, u svakoj pesmi rešava se na drugačiji način i to tako što se čoveku daju različite uloge. U "Pesmi" čovek je poražen: "Zalud zaboravlja prošlost / umoran čovek i nem / sav u strahovima". Nailazimo zatim na dva soneta odštampana na susednim stranama, kao u ogledalu. Jedan nosi naslov "Dušan Vukajlović", a drugi "Branko Miljković". Sledi ciklus "Neobični doživljaji u zemlji u kojoj mi se učinilo da su ljudi srećni". To je fantazmagoričan, starinski putopis ispisan u kratkim narativnim fragmentima. Zbirku zatvara niz od tri pesme: "Ptica", "Pticojed" i "Pticojedjed". U njima Vukajlović dovršava popis i opis sveta u kojem svako jede nekog i u kojem se čovečji život kreće između veličanstvenog stradanja i molitve da nas ta čaša zaobiđe.


J. Nikolić | Pančevac

* * *

BELEŠKA O DOSEGNUTOJ SVETLOSTI

Dušan Vukajlović pripada onim srpskim pesnicima koji, za života, ispisali malo pesama i iza kojih je, u zaostavštini, nađeno baš mnogo. Kao da za stihove nije mario i kao da je čitav svoj vek proveo misleći samo na jedno: kako da nama, njegovim saputnicima, olakša svakodnevne časove, kako da na sebe primi sve naše muke i tegobe i da sa nama, nesebično, podelionaj teret koji na svoja pleća nije ubek mogao da primi. Više se zanosio ljudima nego poezijom. Poslednji put, za života, ime mu se pominje u antologiji Šum Vavilona, štampanoj pre jedne decenije — kritičko-poetskoj hrestomatiji mlađe srpske poezije, kako je nazivaju njeni priređivači; pesnik ne velikog opusa ali suptilne građe ostao je neupoznat i van uobičajnog kruga nezapažen, pogrešno protumačen i ovlaš pročitan.
 
Rodio se u Pančevu, radio u Beogradu, sahranjen u Trebinju. Iz svakog od tih gradova nosio je sa sobom nešto od karaktera i pojave svojih pesničkih sugrađana: široki osmeh, srce i beru Vase Živkovića, pančevačkog prote, oštroumnost i tačnost velegrađanina Vaska Pope, osjećajnost i plemenitost Trebinjca Dučića.
 
Kad su se, marta 1975. godine, pojavile njegove nove pesme pod zajedničkim naslovom Vedar dan u Engeskoj, neukoričene, u separatu ondašnjeg časopisa "Književna reč", bilo je jasno da smo dobili pesnika koga ćemo pamtiti ne samo po izvanrednom naslovu zbirke, već po odjeku bremena u kojem je ovaj pesnik ispoljio osobine suprotne pesničkim tokovima; pevao je tako da mu je jezik bio oslobođen tradicionalnih jedinica, pomalo rezignirano i pesimistički ali istraživački , čvrstim argumentima i dobrom misli, uvek pun nežnosti i svetlosti. Mrak mu se, međustim, neosetno i odasvud prikradao; živeo je u tamnijem okruženju: u jednom gradu se rodio, u drugom prebivao, u jednom vremenu živeo, drugo iščekivao.
 
Po ustaljenoj praski pesnici nikad ne biraju okruženje da bi ga opevali ali o njemu obavezno ostave trag u stihovima.Tako nešto Dušan Vukajlović je učinio sa egzistencijom. Ispovedao se pred čitaocem; razgranatost njihovih saznanja i raspon interesovanja nisu samo određivali njegove pesničke teme, nego su utvrdili temelj njegovog pesničkog sveta. Istorija i antropologija, psihologija i religija, sport i politika, s jedne, i putovanje, prijateljstvo, strast, bol, starh i radost, s druge trane, u pesmama se pojavljuju kao delovi životnog iskustva, sa jednom jedinom svrhom — da odgovore na pitanje koliko je čovek dorastao da dosegne savršen sjaj, neprevaziđenu tananost i najveću pomračinu. Pevajući na takvom luku on je svoje poslednje pesme uzdigao do molitve.
 
Pesme su mu, skoro po pravilu, pisane bez interpunkcije. Nije voleo konvencije. Reč ili rečenica, stih, započinje gotovo uvek veliki slovom, između posljednjeg i početnog slova nema tačke; zjapi praznina. Pisao je kako je disao, "na nejasnoj crti između smrti i života", stalno moleći da "samo senki ne bude na putu". Šta bi uradio i koliko još postigao, u koji pravac udenuo, koliko ispevao da nije rano otišao, ova beleška nije u stanju da odgovori. Četri godine nakon smrti izlazi njegova treća posthumna knjiga pesama, da nas iznova podseti na Dušana Vukajlovića. I da jedna nova analiza pokaže da smo imali čoveka koji nam je i danas potreban, i modernog pesnika koji iz konačnog mraka dobacuje na astal naše poezije nekoliko svetlih niti.[/color]
 
Slobodan Zubanović | facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Jun 11, 2012, 02:20:47 am »

*
Stihovi Dušan Vukajlović


STRAH
 
Šta taj strah je što
odbija se o površine zasićene betonom
o stakla, o naše ispupčene drobove
o disciplinovane redove
 
Šta taj je strah što nas
taman toliko podstiče
da obavimo predviđeno
a da ne prenaglimo
 
Mirujmo
seksualnu energiju u električnu
pretvorimo
da osvetlimo mrvicu večnosti
da se fotografišemo
 
Dosta prazne priče
Oruk kažem
pomerimo stolice udesno
prolaz napravimo



46. MI JE GODINA
 
46. mi je godina, pitaš me, lukavo, šta jesam,
kako je proteklo, u mali izveštaj da sažmem.
Precizno, čitko, ogoljeno,
i, znao si to, dobijaš tekst o onome što nisam,
kratak, nesrećan, konačan.
 
A nisam:
nikuda nikad otputovao,
nisam video velike gradove,
istoriju miliona spojenih nesreća,
ni sela na obroncima, tako ugodna navodno,
ni pustinje, naselja pod morem,
niti manastire na vrhu sveta.
 
Na svetim mestima nisam upoznao Boga,
a davao mi je znake, prikradao se,
nisam, dakle, video ništa,
ni sebe, ni brata, ni tebe.
 
Sanjao sam, a ništa nisam zapamtio,
ostao u večitom snu, večitom pokušaju.
 
Ni u kap vode se nisam smanjio
(moguće je, kaže vudu-mag),
obišao potoke, reke, okean,
iz česme kapnuo, pod večitim ledom odahnuo.
 
Ne znam jesam li i pesmu napisao,
samo sam jednu knjigu i jednu sliku video,
premalo za tvoje prijatelje.
 
U politiku, u večnom komunizmu, zavirio sam,
vratio se ponižen i gori.
 
Stao sam u red, ne ropćem, bezbedan sam,
nema pitanja, ne tražim odgovore,
to je ono što mogu.
 
Nisam čak, to će mi biti najviše zamereno,
ni žilet oprao, pustio mlaku vodu u kadu,
i čvrsto, za početak, stegao levu šaku.



O SVETLOSTI, O NEŽNOSTI, O MRAKU
 
Sa velikim odobravanjem, sa veseljem, sa strašću bez želja,
čekam taj mir, tu nepomičnost i nedodirljivost,
tu opomenu drugima, tu slast u meni.
U tom nežnom dodiru neće biti nežnosti,
nijedno nadanje neće biti ispunjeno
i nikakav strah neće taći moje srce
i ono će se odmarati i skupljati snagu
ne za pokret i ne za mirovanje
i moji udovi će biti u položaju u kome su se zatekli,
u najboljem položaju, dakle,
i one dve-tri suze neće me skvasiti
i ja neću biti ja i ti nećeš biti ti,
ali ja ću to znati,
i ti ćeš uživati u zalasku sunca, i u kiši,
u mraku i u svetlosti,
ali sve će se odvijati jedno za drugim,
i ti ćeš praviti razlike kojih nema,
i dotaći ćeš me i mislićeš da smo se oprostili,
a nećeš dotaći ništa,
jer na ovome svetu ne možemo se rastati,
nismo se na njemu sastali, ni na nekom drugom,
jer bi to samo ovo mesto bilo.
I neće mi ova postelja biti grob, kako ćeš ti pomisliti,
samo ćemo ležati na velikoj vodi oboje,
i udaljavati se i sastajati se
i samo mali osećaj krivice će nas spajati u budućnosti,
kako ćeš ti nazivati ono što preostaje, ono što nas deli.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Jun 11, 2012, 02:28:30 am »

**
Stihovi Dušan Vukajlović


MOLITVA

Pomozi da samo senki ne bude
na putu i u meni.
 
Da čist bol osetim, potpuni kal,
jasno poniženje, prečišćeni očaj,
neizvesnosti da ne bude
ni sumraka sa obećanjem dana
i mogućnostima noći.
 
I kada budem vadio zrno
iz toplog još i ružnog tela,
skini me sa klatna.
 
Ućutkaj glas uvek isti
i neophodan
i iza njega ništa neka ne stoji.
Izbriši neuništivu lepotu
drveta na proplanku
strepnju pri prvom i potonjim susretima
i leno protezanje životinje,
koju sam voleo.
 
Učini da mirnim rukama
razvežem omču
pritom
ugasi sjaj u oku,
svaku lepršavost okuj.
 
I kad me napokon
primiš i uvedeš
i sve bude kako ti kažeš
ono za senke, ono za neizvesnost,
usliši.


Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Jun 11, 2012, 02:28:38 am »

**

O DUŠANU VUKAJLOVIĆU
 DUČIĆEVE   VEČERI   POEZIJE


Dušan Vukajlović: O svetlosti o nežnosti o mraku,

Predstavljajući knjigu poezije Dušana Vukajlovića, Snežana Ljiljak pročitala je pesmu:
 

JAGODA JE TAJNA VOĆKA
 
Pre toga ništa nećemo piti
To tek tako naravno Znajući da
Moje mešanje moglo bi Opasno biti
Povlačim se No ipak
Zapamti ni pivo
 
Očistićemo sto
Bez ikakve igre reči Čuješ
Bez murdaluka Čuješ
Bez murdaluka Samo
Kafa cigarete fišek za pepeo
Kako je pod čist Izućemo se
 
Nikakve TV prenose Radio
Novine To su nameštaljke
Nismo deca
Maturirali smo 1966
I ostali na tome Čisti Nepodmitljivi
 
Daćemo jedan drugom ruku
Prozor zatvoriti Vrata
Sa razumevanjem Ćutke
Onda Sigurni u tajnost i sebe
Poješćemo te jagode i sav šećer
 
Neraskidivim lancima povezani
Razići ćemo se Nežni
 
Snežana Ljiljak, govoreći o ovoj knjizi istakla je da je svima njima, a posebno njenoj kući žao, što knjiga nije završena i što se knjiga nije našla među pesnicima na ovogodišnjim "Dučićevim večerima poezije". Naglasila je da se knjiga sastoji iz dva dela, prvog koji nosi naslov "Jagode je tajna voćka" u kome su se našle pesme koje su se već pojavljivale u objavljenim knjigama Dušana Vukajlovića i drugi deo knjige koji nosi naslov Molitva u kojoj je 16 pesama koje su prirećivači našli u rukopisima pesnikovim. Knjigu je objavio BIGZ, a priredili su je pesnici prijatelji Dušana Vukajlovića, Slobodan Zubanović i Milutin Petrović. Snežana Ljiljak je takođe i pročitala jedan deo iz predgovora kojeg je napisao Vasa Pavković.
 
"Knjiga O svetlosti o nežnosti o mraku, mada u ovom podnaslovu nosi oznaku Izabrane i nove pesme, po mnogo čemu je nova pesnička zbirka Dušana Vukajlovića. Ne samo po tome što izborom iz starih knjiga i pesničkih krugova, izborom najčešće najuspelijih Vukajlovićevih radova, baca na njegovo pesničko delo jedno drugačije svetlo. Svetlo koje dovodi u pitanje kritičarske osvrte na njegove prethodne knjige, na njegovu poetiku uopšte, pa, iskreno rečeno, i na reči koje ste mogli čitati u dobrom delu ovog Predgovora. Niti samo stoga što dvodelnom ciklusu Jagoda je tajna voćka — u ciklusu Molitva — pridružuje 16 novih Dušanovih pesama, uglavnom nepoznatih čitaocima. Pesama često bitno drukčijih od njegove lirske prošlosti. Ova pesnička knjiga je nova po nedvosmislenoj izvesnosti da je donedavno među nama bio jedan suštinski pesnik, moderan pesnik, koji je po usudu vlastite sudbine i vremena u kojem je živeo dobar deo vlastitog talenta i energije uložio, jer je morao tako da učini, u neke druge aktivnosti i oblasti, manje bitne od poezije. Nežnost i svetlost koju je Dušan Vukajlović plemenito suprotstavljao mraku, često i umesto nas, čini da njegove pesme, i stare i nove, doživljavamo kao gotovo očajnički gest jednog vrlo usamljenog čoveka, spremnog da ličnim podvigom osvoji makar zrnce prostora lične slobode. Za nas. Nama koji smo ga više ili manje znali, i više ili manje voleli, kanuće suza dok budemo čitali O svetlosti, o nežnosti, o mraku. I biće tako i s vama, koji ćete tek voleti njegove pesme."
 
O knjizi Dušana Vukalovića, O nežnosti, o svetlosti, o mraku, veoma nadahnuto i pomalo setno govorio je Matija Bećković.

 
Matija Bećković

* * *

HERCEG BEZ HERCEGOVINE
 
"Imam čast i nesreću da večeras ovde kažem nekoliko reči. Čast da govorim u Trebinju, na Dučićevim večerima poezije o Dušanu Vukaloviću, čiji su inicijali na neki način ušli i u amblem Dučićevih večeri poezije, i nesreću što među nama nije Dušan Vukajlović.
 
Od Dučića i Vukalovića, ja nisam znao ko su Vukalovići a nešto od toga saznao sam sam danas, videvši gde je njegova kuća i kakav je njegov grob. Na ovom groblju, jedinom možda na svetu na kome se nalazi i crkva i škola. Nisam nikada čuo da se neka škola nalazi na groblju, a danas sam je video u rodnom mestu Vukajlovića i onu kuću iz koje je iznikao i naš Vukajlo.
 
Zaista, ko je bio taj čovek čiju ljubav i poštovanje nismo zaslužili ničim što smo učinili za njega. Koji nikad nije govorio o sebi, koji ništa nije imao, a uvek je nešto tražio za druge.
 
Ko je bio taj čovek koji se poistovećivao sa drugima, koji je o nama znao gotovo sve, a mi o njemu skoro ništa. Znamo da je u svakom srcu podizao zadužbinu, znamo koliko nas je voleo i uvažavao, ali nismo sigurni da je znao koliko smo voleli i cenili njega. Zato tek kada je prešao u uspomenu izgovaramo one reči koje smo mu ostali dužni i koje su i sada potrebnije nama i našoj savesti nego njemu.

Slobodan Zubanović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Jun 11, 2012, 03:13:34 am »

*
OKUPLJANJE U SPOMEN DUŠANA VUKAJLOVIĆA


O SVETLOSTI, NEŽNOSTI I MRAKU

Prošlo je deset godina od smrti pesnika Dušana Vukajlovića. Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva okupilo je i ove godine pesnike i pisce koji su 9. decembra u spomen i slavu Dušana Vukajlovića čitali svoje tekstove.

Veče je počelo projekcijom kratkog dokumentarnog filma koji je Milovan Lukić snimio 1990. godine u Pančevu. U njemu Dušan Vukajlović govori o preminulom mladom pesniku Branislavu Radivojevu i čita svoju pesmu "Na vest o smrti Baneta Radivojeva". Film je trajao svega nekoliko minuta, ali je na publiku ostavio izuzetno snažan utisak. Lik Dušana Vukajlovića u poslednjem, "zamrznutom" kadru ostao je da nas posmatra tokom čitave večeri.

O Vukajlovićevom životu i stvaranju na početku je govorio Vasa Pavković. Određujući tog pesnika kao "libertinski gradski simbol", Pavković je podsetio na dva osnovna polja delovanja, ljubavi i posvećenosti Dušana Vukajlovića – poetsko stvaranje i politiku. On je objavio četiri pesničke zbirke: "Getsemanski vrt", "Vedar dan u Engleskoj", "Uvod u bolest" i "Sprave za mučenje". Posthumno mu je objavljena zbirka izabranih i novih stihova "O svetlosti o nežnosti o mraku", kao i knjiga "Vrisak žira". Izdanja sabranih pesama Dušana Vukajlovića još uvek nema, ali je Vasa Pavković rekao da se nada da će takva knjiga biti pripremljena i objavljena uskoro, i to, naravno, u ovom gradu.

Borislav Radović pročitao je u spomen Dušanu Vukajloviću svoj esej o "mustrama". Reč je o uzorcima tkanina koji se mogu naći u starim novinama kao reklama. Radović je te krpice opisao kao metaforu beležaka koje skoro svi pisci imaju negde. Te komadiće oni kasnije variraju i usložnjavaju sve dok od njih ne postane književno delo, ali "mustre" ostaju "najlepši trenuci književnosti". Milutin Petrović bio je dirnut Vukajlovićevim glasom koji je čuo u filmu na početku večeri, mada ga je, kako kaže, često sretao ovih godina, u snovima. Čuli smo njegova tri "zaludna zapisa", pesmu koja nosi naslov "Protiv poezije". Predstavnica mladih pančevačkih pisaca Jasmina Topić pročitala je svoje najsvežije stihove, pesmu "Veliko spremanje" i deo ciklusa "Slutnja zime 2". Nasuprot Milutinu Petroviću, Slobodan Zubanović je čitao dve pesme iz rukopisa "Za poeziju". Bilo je zanimljivo posmatrati kako su pesnici i pisci birali tekstove koje će pročitati – svaki od njih ličio je na jedan mali dijalog, razgovor s bliskim i sličnim. Branko Kukić čitao je pesme "Stiks" i "Nećeš biti", a Milan Đorđević stihove iz svojih knjiga "Iščezli" i "Dani". Spisateljica koja je samo jednom izostala s okupljanja u spomen Dušana Vukajlovića, Gordana Ćirjanić, odabrala je tekst iz novih "Pisama iz Španije", "Duša ni na nebu ni na zemlji". U toj priči ona se bavi lingvističkim razlikama između španskog i srpskog jezika koje upućuju na mnogo dublja, suštinska pitanja. O takvim temama, rekla je, voleo je da s njom razgovara i njen prijatelj Dušan Vukajlović. Pančevačka pesnikinja Jasna Milićev čitala je pesme "Kobi nesmirene generacije" i "Pesničarenje" iz svoje nove pesničke zbirke. Duško Novaković zaokružio je veče odličnim izvođenjem još boljih pesama "Tutori" i "Izbori".

Na samom kraju Vasa Pavković je pročitao tri pesme Dušana Vukajlovića. Svaka od njih obeležava jedan deo pesnikovog života i stvaranja. Pesma "Jagoda je tajna voćka" antologijska je tvorevina koja govori o mladosti i nežnosti. "Telefonski razgovor" je pesma koja je označila kraj veoma duge pauze u Vukajlovićevom pesničkom stvaranju. Najzad se mogla čuti i "46 mi je godina", koja ulazi u red onih pesama u kojima slutnja smrti nadrasta ulogu poetskog motiva.


J. Nikolić | Pančevo
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Novembar 21, 2012, 12:51:25 pm »

*

DUŠAN VUKAJLOVIĆ (20. 1. 1948 — 9. 12. 1994)


Prevladavanje smrti

Pesmama iz zaostavštine Dušan Vukajlović obreo se u samoj orbiti srpske poezije
 
Tiho i nenametljivo, desetogodišnjica smrti pesnika Dušana Vukajlovića (20. 1. 1948 — 9. 12. 1994) obeležena je sa dva komemorativna skupa, koja su 9. decembra prošle godine održana u Beogradu. Prvi skup organizovali su njegovi stranački prijatelji u prostorijama Demokratske stranke Srbije, gde su o Vukajloviću govorili novinar Marko Janković, Matija Bećković i Vojislav Koštunica. Drugi skup održan je u prostorijama Udruženja književnika Srbije, čiji je aktivni član Vukajlović duže vreme bio.

Pre nego što je postao jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije, ime Dušana Vukajlovića bilo je prvo na spisku od trinaest potpisnika, koji su stavili svoj potpis na dokument o osnivanju Demokratske stranke. Iako su činjenice o Vukajlovićevom političkom angažmanu veoma bitne u njegovoj biografiji, iako je među srpskim opozicionarima on bio prepoznatljiva figura, Dušan Vukajlović je prvenstveno bio pesnik i po tome će se njegovo ime najpre pamtiti u našoj sredini.

***

Posle pesnikove iznenadne smrti u prostorijama Udruženja književnika Srbije, njegovi prijatelji objavili su knjigu izabranih i novih pesama Dušana Vukajlovića, pod nazivom "O svetlosti, o nežnosti, o mraku" (BIGZ, 1995). U dirljivom predgovoru, književni kritičar Vasa Pavković dao je pregled Vukajlovićeve poezije od njegove prve knjige "Getsimanski vrt" (1972), preko zbirki "Uvod u bolest" (1977) i "Sprave za mučenje" (1980), zaključno sa pesmama pronađenim u pesnikovim beleškama i rukopisu. Vukajlovićevu poetiku Pavković sagledava "u znaku skokovitih menjanja poetskih opredeljenja", potkrepljujući svoj sud promenama koje su obeležile Vukajlovićev pesnički rad, počev od neosimbolističkog pevanja, vezanog stiha i tradicionalne versifikacione matrice u prvoj, slobodnog stiha, humora i apsurda u drugoj, do pesama sa temom ljudske ugroženosti u trećoj za života objavljenoj pesnikovoj knjizi.

Poseban kvalitet Pavković je, s pravom, prepoznao u Vukajlovićevim pesmama pronađenim u njegovoj zaostavštini, zasnovanim na iskrenoj veri i molitvenom prevladavanju ništavila. Kroz nekoliko pesničkih ispovesti, Dušan Vukajlović je upravo u tim poznim pesmama, čije objavljivanje nažalost nije dočekao, postigao svoj najveći pesnički domet. One, bez ikakvog preterivanja, predstavljaju potvrdu da je pesnik, na izvestan način, predosećao skoru smrt. Ta bliskost smrti, to svođenje računa na tankoj ivici egzistencije i konačnog odlaska sa ovog sveta, taj poetski govor iz samog središta bića, krunisaće Vukajlovićevo pesničko delo i srpskoj poeziji podariti nekoliko pesama antologijske vrednosti. Iako i među njegovim za života objavljenim pesmama ima vrednih ostvarenja ("Tamu si spoznao beskrajnu", "Prijava", "Pančevo", "Šetalo petalo", "Obračun spasitelja sa književnicima", "Kreće se lađa francuska", "Jerisos"), Vukajlovićeve pesme iz zaostavštine ("Molitva", "Molitva čuvara", "Seča", "Ko je"), pisane kao plod jednog dubokog životnog uvida, predočavaju nam ga kao zaista izuzetnog pesnika.

***

U tom posmrtno objavljenom ciklusu pesama, pa i u celom njegovom stvaralaštvu, bez premca su dve: "46. mi je godina" i "O svetlosti, o nežnosti, o mraku". Pesma "46. mi je godina" je Vukajlovićeva gorka rekapitulacija životnog puta, ogoljeni izveštaj propuštenih mogućnosti, rezignirano mirenje s nesrećnim saldom neostvarenih snova. Pesnik nabraja šta je sve propustio da vidi (velike gradove, sela na obroncima, pustinje, naselja pod morem, manastire na vrhu sveta), navodi da je pod komunizmom zavirio u politiku i da se iz nje vratio ponižen i gori, da bi bez roptanja stao u red, bez pitanja, bez traženja odgovora. Završni stihovi pesme su uistinu potresni, jer pokazuju kakva se duhovna borba vodila u tom naoko mirnom i vedrom čoveku: "Nisam čak, to će mi biti najviše zamereno,\ni žilet oprao, pustio mlaku vodu u kadu,\i čvrsto, za početak, stegao levu šaku".

Pesma "O svetlosti, o nežnosti, o mraku" sigurno je jedna od najboljih pesama srpske poezije u drugoj polovini 20. veka. U obraćanju osobi koju očigledno voli, sa kojom ga je život do srži povezao, on sladostrasno i bez straha iščekuje smrt, objašnjavajući joj kako će se stvari dalje odvijati, u kakve će zablude ona poverovati i šta će se zapravo među njima desiti: "I neće mi ova postelja biti grob, kako ćeš ti pomisliti,\samo ćemo ležati na velikoj vodi oboje,\i udaljavati se i sastajati se\i samo mali osećaj krivice će nas spajati u budućnosti,\kako ćeš ti nazivati ono što preostaje, ono što nas deli". Pavković će ovu pesmu nazvati čudesnom i o njoj neće biti u stanju da govori kad je pisao pogovor, jer je zaista prepuna tuge i uz svu otvorenost prilično teška za tumačenje i analizu. Možda je zato najbolje čitati je i stalno joj se vraćati. Više od toga neće ni biti potrebno, u njoj je Dušan Vukajlović rekao sve što je kao pesnik trebalo da kaže.
 
Piše: Dobrica Gajić (Broj 265, januar 2005) | Pogledi
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Oktobar 22, 2016, 05:57:12 am »

*

O SVETLOSTI, O NEŽNOSTI, O MRAKU


PANČEVO, 20. maj 2010. (TV Pančevo) — U okviru četvrtog Beogradskog festivala poezije, Pančevcima su se predstavili gosti ove manifestacije. Književno veče je priređeno kao omaž pančevačkom pesniku Dušanu Vukajloviću, čija je pesma "O svetlosti, o nežnosti, o mraku" ove godine bila moto festivala.
 
Udruženje građana Treći Trg i redakcije časopisa Treći Trg i Poezija i ove godine organizovali su Beogradski festival poezije i knjige Trgni se! Poezija!. Festival je počeo 15. maja, u Noći muzeja i traje do 21. maja. Program Festivala obuhvata dodelu nagrade Treći Trg, promocije knjiga, pesničke večeri i čitanje, multimedijalne happyning-e, izložbe knjiga i časopisa, audio-vizuelne i muzičke programe koji se realizuju na više lokacija u Beogradu i u Pančevu.
 
Pošto je pesma "O svetlosti, o nežnosti, o mraku" pančevačkog pesnika Dušana Vukajlovića uzeta za temu ovogodišnjeg festivala, sasvim je prirodno da su gosti festivala došli i u Pančevo.
 
— Pa naprosto, pesnici Trećeg trga su nas pozvali kao Udruženje da saučestvujemo, prvo, i pre svega zato što festival nosi naziv "O svetlosti, o nežnosti, o mraku", a to su stihovi Dušana Vukajlovića koji je Pančevac. Pozvali su nas da se priključimo i mi smo prihvatili. Srećni smo što možemo da ugostimo strance pesnike u našem gradu, možda posle dugo vremena, na kraju krajeva, tu su neki značajni gosti. Specijalni gost Festivala je prevodilac Kolja Mićević i prevodilac Biserka Rajačić. Zaista smo počastvovani, rekla je Jasna Milićev, Predsednica Udruženja književnika i književnih prevodilaca.
 
Stih "O svetlosti, o nežnosti, o mraku" nije slučajno izabran za moto ovogodišnjeg festivala.
 
Svake godine pravimo omaž jednom pesniku. Ove godine opredelili smo se da to bude Dušan Vukajlović i ovaj slogan je na neki način pravi stih koji otkriva najviše o samom ovogodišnjem festivalu. Iako festival ima tendenciju da poeziju na neki način izloži slučajnim prolaznicima, na ulicama, na različitim mestima gde se inače ne govori poezija, kao što su barovi, bifei. Mi svake godine pronađemo još neko novo mesto.Ove godine smo se odlučili da svi programi budu u zatvorenim prostorima, tako da, na neki način smo, možda, više naglasili reč mrak, možda zato što nekako i tako vidimo položaj i poezije i pesnika, pre svega u Srbiji, kaže Dejan Matić, organizator Festivala.
 
Festival se zalaže za promociju i popularizaciju savremene poezije, kroz stručnu razmenu i lokalnu, regionalnu i međunarodnu saradnju. Zato su na ovaj festival došli učesnici sa raznih strana, Amerike, Poljske, Portugalije, Velike Britanije, Češke, ali iz zemalja regoiona kao što su Hrvatska i Makedonija, BiH.
 
— Festivali poezije su jedina prilika da se upoznaju kolege i koleginice na ovakvim mestima, jer je poznata stvar da se radije čitaju stihovi pesnika koje si lično upoznao. Beogradski festival poezije razlikuje se po tome što su pretežno kolektivna čitanja poezije. Obično se čitaju po jedna, ili 2 pesme i onda nemaš prilike da šire upoznaš nečije stvaralaštvo, napominje Poljski pesnik Adam Videman.
 
— Festival je značajan jer upoznaš ljude, dođem do nekih ljudi do kojih inače ne bih došao, do njihove literature, uglavnom je reč na ovakvim skupovima o mladim ljudima, i to je možda najveći benefit što se upoznaš sa nekim književnostima i sa nekim autorima s kojima, inače, ne bi imao prilike, kaže gost iz Hrvatske, pesnik Marko Pogačar.
 
Specijalni gost ovogodišnjeg festivala je prevodilac Kolja Mićević koji živi i radi u Francuskoj. Kolja Mićević koji je na francuski jezik preveo Danteovu Božanstvenu komediju, zatvoriće 21. maja u Beogradu četvrti Festival poezije i knjige.
Pančevo
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: