Kosta Trifković (1843—1875)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kosta Trifković (1843—1875)  (Pročitano 7561 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Septembar 06, 2012, 09:57:01 pm »

*

KOSTA TRIFKOVIĆ
(Novi Sad, 20.10.1843 — Novi Sad, 19.02.1875)

Rođen je u Novom Sadu 20. oktobra 1843. Osnovnu školu i nižu gimnaziju svršio je u mestu rođenja, gimnaziju nastavio u Vinkovcima i u Pešti. 1861. stupio je u pomorsku (nautičku) školu na Rijeci, i 1862—1863. kao mornar putovao po Crnom moru. Mornarski zanat, koji mu je iz knjiga izgledao tako romantičan, nije mu se dopao, razočaran on ga napusti i na Rijeci svrši gimnaziju 1864. Učio je prava u Požunu, Debrecinu, Košicama i postao činovnik (veliki beležnik) u novosadskoj opštini. Kao advokat u Novom Sadu živeo je od 1872. do 1874. Radi oporavljanja porušenoga zdravlja putovao je 1874. u Italiju, u Napulj. Umro je u Novom Sadu 19. februara 1875.

Srpski romantizam slabo je obdelavao komediju, i od Jovana St. Popovića nijedan od boljih pisaca, sem Zmaja sa Šaranom, nije se tim književnim rodom bavio. Kosta Trifković nastavlja prekinutu tradiciju. On se uvek i rado bavio pozorištem, čitao strane pozorišne pisce, jako se zauzimao za Srpsko narodno pozorište, i, uglavnom za njega, radio pozorišne komade. Njegov živ i dosta obilan pozorišni rad otpočinje poslednjih godina života. Jedno za drugim dao je petnaestak pozorišnih dela. 1871: dramat Mladost Dositeja Obradovića, "dramolet" Na Badnji dan i šaljive igre Čestitam i Školski nadzornik; 1872: šaljive igre Francusko-pruski rat i Izbiračica; 1873: šaljivu igru Ljubavno pismo. Svi ti originalni radovi štampani su u Zborniku pozorišnih dela (Novi Sad, 1873. do 1891), a Srpska književna zadruga izdala ih je 1892. do 1894, u dve knjige, pod naslovom Dramatski spisi Koste Trifkovća. Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode. I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela. Posle Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski pokušaji, koji nisu igrani, "vesele igre": Bratov sanduk, Osveta, Šegrt Boža. Trifković se ogledao i na pripoveci: 1874, u Javoru, izišao je Ivančin grob, a 1875. Mljetačke tavnice; zatim razne humorističke pripovetke i podlisci u Zastavi i Javoru. Isto tako posle njegove smrti objavljen je po časopisima izvestan broj njegovih stihova, koji su bez vrednosti.

Ono što je najbolje kod Trifkoviha to su male komedije, obično u jednom činu, u kojima je slikao srpsko građansko društvo u Novom Sadu oko 1870. U toj maloj građanskoj komediji slika se život malih ljudi, sa njihovim malim strastima i malim manama. Pisac nije nad tim malograđanskim društvom, no sasvim na njegovom nivou, on nije njegov viši satiričar, no njegov proizvod i njegov zabavljač. On dosta dobro ocrtava taj mali svet, ne sa cenzorskim stavom strogog satiričara ili sa ozbiljnošću dubokog sociologa, no u lakom humoru, nezlobivo, kao čovek koji je i sam živeo tim životom. Trifković je čitao velike komediografe, ali se zaustavio na najobičnijoj komediji, na komediji intriga, u kojoj se Skrib odlikovao. On dosta prirodno zapleće događaj, ume da dâ interesa, i razmršava na vešt način, na zadovoljstvo svojih gledalaca. Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, čak i da pruži malu sliku svoga doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog pokreta. Svuda se pokazuje kao lak i prijatan pisac, koji nije bez duha i ukusa. Sve to nije ni duboko ni snažno, dosta je naivno i starinsko, ali je prijatno za gledanje. Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i održao do danas na pozornici, i zato je jedan od najprevođenijih pisaca srpske književnosti. Pojedini njegovi komadi su prevođeni na nemački, francuski, talijanski, mađarski, slovenački, bugarski.


Jovan Skerlić: "Istorija nove srpske književnosti"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: