Romansa — Stojan i Ljiljana
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Romansa — Stojan i Ljiljana  (Pročitano 21197 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5833



« poslato: Decembar 10, 2010, 02:25:31 am »

*

STOJAN I LJILJANA

Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
kupi si sivi vilovi,
poori njivu golemu,
posej si belu pčenicu,
namoli mobu golemu, —
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
kupi si sivi volovi,
poora njivu golemu,
poseja belu pčenicu,
namoli mobu golemu;
sve mu devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!

Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi češmu šarenu, —
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi češmu šarenu;
sve si devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!

Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi crkvu u selu, —
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi crkvu u selo,
sve si devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!

Stojane, sinko Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
polegni, sine, te umri,
majka će prostre pokrovi,
majka će sveće da upali,
pa će da vikne da plače:
tag' će Ljiljana da dođe!
Stojan si majku posluša:
poleže stojan te umre,
majka si prostre pokrovi,
upali sveću voštanu,
poviknu majka da kuka.

Ljiljana dvori meteše;
frli si metlu iz ruke,
pa si uleze u kuću;
"Oj majke, majke, majčice!
Pusti se glasi raznosav:
da mi je Stojan umreja!"
Uđe u baštu zelenu,
nabra si cveće šareno,
usuka sveću voštanu,
odnese momku Stojanu,
zapali sveću Stojanu,
turi mu kitu na grudi:
"Oj bože, bože, božice,
ovakog mrca ne videh,
što su mu usta na podsmeh,
što su mu oči na pogled,
što su mu ruke na pothvat,
što su mu noge na poskok!"
Tada si Stojan ripnaja,
pa si uhvati Ljiljanu:
"Pušti me, pušti, Stojane,
da si otidem kod majke,
da ti donesem darove,
da ti darujem svatove!"
Stojan Ljiljanu ne pušta!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5833



« Odgovor #1 poslato: Decembar 10, 2010, 02:25:41 am »

**

STOJAN I LJILJANA

SADRŽINA I ZNAČENJE

Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse, a kazivanje o ljubavi puno je dinamike, vedrine i duhovitosti. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je romansa o ljubavi dvoje mladih, priča o specifičnoj ljubavnoj igri. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani, a na drugoj strani je Ljiljana koja se pretvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izostavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljanom, predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. Odmah se ulazi u središte zbivanja, na sceni je majka koja savetuje sina na koji način da primami Ljiljanu. Izostavljanje ekspozicije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosne Ljiljane.

U strukturi pesme uočava se pet slika. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majka. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu, pravi česmu, gradi crkvu — sve devojke dolaze, ali Ljiljane nema. Majka daje i četvrti savet:

Stojane, sine Stojane!
poslušaj majku što zbori:
polegni, sine, te umri,
majka će prostre pokrovi,
majka će sveće upali,
pa će da vikne da plače;
i tag će Ljiljaca da dođe!


I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije, sada, kada čuje za Stojanovu smrt, odmah reaguje: baca metlu, saopštava majci tužnu
vest i

Nabra si cveće šareno,
usuka sveću voštanu,
odnese momku Stojanu,
zapali sveću Stojanu,
turi mu kitku na grudi.


Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije, duha i vedrine. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh, oči na pogled, ruka na pohvat, noge na poskok. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh", Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. Ona pokušava da se izvuče obećanjima, ali Stojan, poučen iskustvom, ne pušta Ljiljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno, neposredno, mladalački naivno i razigrano, toplo.

Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih, ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan način. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi, o čežnji, o lepoti mladića i devojke, a opet, o tome se veoma uverljivo kazuje, ali na posredan način. Time je ostvarena jednostavnost kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. O snazi Stojanove ljubavi govori njegova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. I dok se opisuju Stojanovi pokušaji, stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti, njeno reagovanje pokazuje da nije bila ravnodušna prema Stojanu, već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer

Pusti se glasi raznosiv
da mi je Stojan umreja!


Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladna prema njemu, osećala je ljubav, ali je nije pokazivala. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna, da izbegava pojavljivanje na javnim mestima, da pokazuje svoju ljubav. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja, a veoma su retki primeri odstupanja od uobičajenog ponašanja. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji je delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika, ali je delom i lično svojstvo. Devojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršćuje ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja, više privlači i postaje draže. I najzad, Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i snagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi, želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umreja", iz koga izbija snažna i zrela ljubav, onda lik devojke Ljiljane dobija još jednu dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja, da bude strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi.


JEZIK

Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kraja. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika.

DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje), ali ostvaruju značajnu umetničku funkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza.

PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih primera ima mnogo):

Poori njivu golemu,
posej si belu pčenicu,
--------------------
poora njivu golemu,
poseja belu pčenicu.

Manji je broj primera ponavljanja u stihu:

Oj, majke, majke, majčice!
-------------------
Oj, bože, bože, božice!

Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje), ali u ovom slučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. Ponavljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je do nje došao glas o Stojanovoj smrti. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu nego sam čin dolaska na "odar". Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mrca ne videh".

Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom — cezura se nalazi iza trećeg sloga:
1 2 3       4 5   6 7 8
Stojane,//sine Stojane
         3//5

Ovaj stih, dosledno sproveden u celoj pesmi, ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan, intonacija promenjiva.


Staniša Veličković
Interpretacije I

[postavljeno 23.11.2008]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: