sledeća tema »

[Angelina]

*

LAZA LAZIĆ


Laza Lazić, književnik, rođen je 23. juna 1929. godine u Somboru. Osnovnu školu ("Braće Mihajlović", "Vežbaonicu") završio je u rodnom gradu, a takođe i gimnaziju ("Veljko Petrović"). Laza Lazić je kao petnaestogodišnjak učestvovao u NOB-u, u ratu, odlikovan je ratnom medaljom. Već u gimnaziji počeo je aktivno da se bavi književnošću, objavljujući radove u srednjoškolskim listovima.

Pošto je došao na studije u Beograd, tu se i nastanio i ostao da tu boravi, živi i radi. Početkom pedestih godina, sa grupom mladih pisaca (Miroslav Antić, Žarko Đurović, Milunka Lazarević, Vladimir Ličina i drugi) učestvovao je u izdavanju dva zbornika mladih pisaca u Novom Sadu, (izdala "Matica Srpska") čiji je urednik bio Mladen Leskovac. U Beogradu bio je pripadnik "Studentskog književnog kluba" (i saradnik "Studentskog književnog lista"), a naročito kluba časopisa "Mladost", na Terazijama, čiji je predsednik bio Risto Tošović. Ovde je stekao prvu književnu afirmaciju (sa Stevom Raičkovićem, Vasom Popovićem, Ivanom Ivanjijem, Slobodanom Markovićem i drugima).

Sa S. Mandićem, S. Raičkovićem, D. Grbićem, B. Miljkovićem, M. Danojlićem, M. Milankovim i drugima činio je krug beogradskih pesnika. Pored svega toga, Lazić je studirao, najpre filozofiju, a zatim jugoslovenske jezike i književnost.

Ubrzo, počeo je da sarađuje u velikim časopisima, "Književnost", "Književne novine", "Nova misao", kao i u omladinskim listovima. Sa Slavkom Vukosavljevićem osnovao je i uređivao časopis "Mlada kultura". "Mlada kultura" je bila seriozan, vodeći književni list, u kojem su počeli da objavljuju svoje pesme kasnije čuveni pisci srpski — Bora Radović, Jovan Hristić, Pavle Ugrinov i drugi.

Nešto kasnije Dušan Kostić poziva Lazu Lazića za člana redakcije i sekretara novopokrenutog časopisa "Savremenik". Lazić je učinio da časopis izlazi redovno. To je bio bogat književni magazin u kojem je i Lazić objavljivao prikaze, ponekad pesme i prozu.
 
"Savremenik" su uređivali ljudi starog kova, poeziju je uređivao D. Kostić i L. Lazić. Mnogi pesnici stvoreni su ovde, Boža Timotijević, na primer, pa Ivan V. Lalić... Ivo Andrić je tu sarađivao redovno, a Lazić je odlazio k njemu kući (ulica Prizrenska) po rukopise i na razgovor.

U udruženje književnika Srbije Laza Lazić je primljen na preporuku Milana Bogdanovića, a predsednik je bio Ivo Andrić. Udruženje je tada imalo jedva stotinak članova. Kasnije Oskar Davičo poziva Lazu Lazića na saradnju u časopisu "Nova Misao".

S Vaskom Popom bio je blizak. Prvo su bili na dvema stranama, a posle je Laza bio Vaskov poklonik i velik prijatelj. Vasko se izražavao o Lazinim pesmama više nego pohvalno ("Lepa moć"), ali to je bilo kasnije, već pred Vaskov kraj.

Prijatelj Branka Miljkovića, Danila Nikolića i mnogih, sarađivao je mnogo na radiju, objavljivao priče po nedeljnim listovima.

Zatim je Laza prešao u izdavačko preduzeće "Kultura" gde je uređivao džepnu knjigu, koju je pokrenuo direktor M. Vitorović, a visokotiražne knjige, beletristiku, školske pisce, izabrana dela (celokupnog Šekspira, dela M. Šolohova) uredio je, pripremio i izdao Laza Lazić.

Otišao je na studijsko putovanje i boravak u Parizu. Po povratku, na poziv, (sa M. Paskučijem) osnovao je i uređivao zabavnik za nauku, tehniku i prirodu, list za omladinu pod nazivom "Oto". List je imao velik tiraž. Cele serije iz kulturne istorije, mitologije, i iz zanimljive nauke preveo je Laza Lazić sa francuskog jezika i objavljivao u ovom listu. Ova literatura, tada nova, imala je velik kulturno-vaspitni uticaj.

Zatim je Lazić počeo da piše za decu. Na poziv Lole Vlatković koja je bila urednik u radiju počeo je da piše za kultnu seriju "Dobro jutro deco". Napisao je, a na radiju je emitovano desetak ovih serija — Profesor Eurekić, Cirkus Reks, Petao budilnik i druge. Ubrzo, pod uredništvom Dragana Lukića, nekoliko godina, Laza Lazić je vodio redovnu nedeljnu emisiju "Dečji gramofon" (Reditelj Vera Belogrlić, muzički saradnik Milica Manojlović). Ozbiljni književni radovi krasili su ovu emisiju.

Lazić je sarađivao s Domom pionira (Donka Špiček) gde je držao niz predavanja, govorio o knjigama, radio zabavne priredbe, napisao tekstove za čuvenog Četvrtka, lutkarskog junaka. Sve ove stvari spadaju u istoriju nove srpske kulture i književnosti.

Za sve to vreme Lazić piše i objavljuje pesme koje izadaju najbolji naši izdavači "Matica srpska", "Nolit", "Bigz", Mašić. Dečje knjige, probranu poeziju i priče za omladinu objavljuju najviše "Dečje novine", pa zatim "Vuk Karadžić" i drugi.

Laza Lazić je šezdesetih i sedamdesetih godina učestvovao u kulturnim misijama "Selu u pohode" (Akcija Rastka Tadića) i "Knjiga za škole" (akcija Bože Timotijevića), putujući sa ekipama po Celoj Srbiji, šireći knjigu, uručujući školama poklonjene knjige, aktivno, na terenu.
 
Na podizanju kulture, na vaspitanju naroda i dece, na širenju prave reči o vrednosti knjiga, s ličnom poezijiom naročito, Lazić je jedan od pregalaca bez premca.

U "Politici za decu" objavio je Lazić na desetine pesama za decu. Takođe u "Zmaju" i skoro svim listovima i časopisima za decu u zemlji. Radovi Laze Lazića bili su uvršteni u više knjiga, zbornika, zvanične školske lektire.
 
U časopisima, listovima, zbornicima i antologijama pojedinačno ili u izboru objavljena su dela Laza Lazića u prevodu ili prepevu na sledećim jezicima: engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom, poljskom, mađarskom, bugarskom, albanskom, turskom, slovačkom, češkom, rusinskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dve njegove knjige objavljene su dvojezično, s nemačkim odnosno engleskim prevodom.

Stihovi Laze Lazića i posveta urezani su na spomenik, spomen obeležje palim borcima narodnooslobodilačkog rata, na Fruškoj gori, na mestu zvanom Jabuka.

Veći broj dečjih pesama Laze Lazića komponovali su naši poznati kompozitori, Dušan Radić, Srđan Barić, Zoran Rambosek, Mikan Obradović, Pavle Minčić, Vojislav Kostić, Sedmorica Mladih i drugi, i izvodili istaknuti pevači i glumci P. Laković, M. Tomić i mnogi drugi, kao i dečji horovi, ponajviše "Kolibri", i ova muzika se nalazi na pločama PGP.
 
Radio drama (nosilac nekoliko radijskih nagrada) "Čindirija i Čindirijini sinovi" snimljena je u celini na long-plej ploči, PGP.

Javnom reči, čitanjem pesama i govoreći o književnim i filozofskim pitanjima, prikazujući knjige i analizirajući ideje o savremenim društvenim i političkim prilikama, ali uvek kao pesnik, literat, i uvek jasno samostalnog i nezavisnog stava, govorio je Laza Lazić tokom više od trideset godina, samo u Beogradu na više od 50 javnih tribina (Od Kolarčevog univerziteta, UKS, Rimske dvorane, Doma armije, Filosofskog društva, Ruskog doma i Kulturnih centara, do udaljenih biblioteka po periferiji grada. (Ovde ne računamo književne večeri pisca samostalne ili zajedničke, niti osnovne škole, u kojima je, gotovo svim, čitao đacima svoje radove). Kao pozvan, pisac je učestvovao na desetinama književnih priredbi u velikim gradovima Srbije i drugih republika nekadašnje Jugoslavije.

Član Udruženja književnika Srbije, od 1953. godine. Ostavku na članstvo u Udruženju književnika podneo je u toku ratnih godina 1990—1999, usled neslaganja s politikom i stavom tog Udruženja u odnosu na rat. Laza Lazić je ponovo pristupio Srpskom književnom društvu 2008. godine.

Od godine 1950. do danas potpuno aktivno se bavi književnošću, bez prekida, objavljuje knjige, učestvuje u književnom životu, uređuje književne i omladinske časopise i listove, sarađuje u publikacijama, na radiju i televiziji, piše beletristiku, esejistiku i književnu kritiku, naročito je aktivan na književnim tribinama i književnim promocijama, učestvuje na književnim priredbama i savetovanjima, gostuje u školama u Beogradu i unutrašnjosti.

više »»»

[Angelina]

*

LAZA LAZIĆ— bibliografija


Dosad izašle knjige Laze Lazića kao posebna izdanja
 
a) lirika
 
PESME, Matica srpska , 1953.
INTIME, Nolit, 1956.
INTIME, drugo, znatno dopunjeno izdanje, Knjigoteka, 2001.
PLOVEĆI ČARDAK, Matica srpska, 1973.
PLOVEĆI ČARDAK, drugo, znatno dopunjeno izdanje, Knjigoteka, 2001.
TRSKA, Matica srpska, 1977,
TRSKA, drugo izdanje, Knjigoteka, 2001.
LEPA MOĆ, Izdanja Slobodana Mašića, 2001.
LEPA MOĆ, drugo izdanje, Knjigoteka, 2001.
SVETLOSNI ZJAP, Knjigoteka, 2001.
FANTAZMAGORIJA U SUTON, Midimprint, 2005.
 
b) eseji

ŠUM LIŠĆA, Tardis, 2011.
 
v) knjige za mlade čitaoce svih uzrasta
 
VIOLINA KAROLINA, Grafos, 1973.
KONJANICI, Dečje novine, 1973.
NA DRVETU ČAVKA, Bigz, 1973.
ČINDIRIJA I ČINDIRIJINI SINOVI, Izdanje Radio Beograda, 1974.
GORKA TRAVA, Dečje novine, 1974.
PRIJATELJSTVO, Petar Kočić, 1975.
U ZAČARANOJ MAGLI, Dečje novine, 1976.
PUTOVANJA MIŠA MIJE, Vuk Karadžić, 1976.
ŠTA RADE ESKIMI, ZIMI, Radivoj Ćirpanov, 1976.
PLODOVI, OSTRVA, BAJKE, Ravangrad, 1976.
KULA SVETILJA, Dečje novine, 1979.
GRADITELJI DUGE, Delta pres, 1979
GDE SU MOJE MAKAZICE, Bigz, 1980.
LIVCI, KOSAČI, DVORSKE LUDE, Vuk Karadžić, 1981.
OPŠTA ISTORIJA PATULJAKA, Nolit, 1982.
CIK ZORE, Dunav, 1985.
BULKA U ŽITU, Dunav, 1985.
GUSARSKE AVANTURE, Dunav, 1985.
NA RADU ILI U HLADU, Dunav, 1985.
KUĆO MOJA, KUĆICE, Dečje novine, 1988.
PUTOVANJA MIŠA MIJE PO JUGOSLAVIJI, Vuk Karadžić, 1989.
LOVAC PANTELIJA, Sloboda, 1989.
BUDI DOBAR, Knjigoteka, 1993.
TIHA ZEMLJA, Dečje novine, 1994.
PRIČE IZ POSPANIJE, Prosveta Niš,1997, 1999, 2001.
VETROVA KĆI, Knjigoteka, 2000.
MAČKA U DŽAKU, (S prevodom na engleski) Prijatelji dece, 2000.
PTICA NAD REKOM, sa D. Šreder i G. Maletić, (Izbor pesama tri autora s prepevom na nemački), Midimprint, 2004.
PESME O POVRĆU, Narodna knjiga, 2006.
PRIČE SVETLOSTI I TAME, Bookland, 2006.
POKRETNI ŽBUN, Karlo Bijelicki, Sombor, 2007.
LAVLJA SVITA, Narodna knjiga, 2008.
ŠTA LI JE TO, LJUDI MOJI? Kreativni centar, 2008.
SREĆNE STVARI, Arka, Smederevo, 2009.
MUNJA U KAPI ROSE, roman, Bookland, 2009.
 

u štampi (2010)

POSTOJBINA RADOSTI
KRST U POLJU
 
g) slikovnice
 
serija od 10 slikovnica "Umiljate zveri":
NATA, MALA ŽIRAFA • MIŠKO I PLIŠKO • LELICA, PČELICA • ŠARENKO PONI • SURKO, SLONČE • MICA, MACA • ZAHARIJE, ZEC • SIVKO, MAGARENCE • SREBRICA, ZEBRICA • ŽUĆA, LAVIĆ.
Vuk Karadžić, 1978.
 
serija od 10 slikovnica "Najlepše priče sveta":
HRAST KOJI GOVORI • PEPELKO • PRIČA O NILSU HOLGERSONU • ČUDOTVORNI KRČAG • REDAK ZVER • KRALJEVIĆ I PROSJAK • KALIF RODA • CVETOVI DŽUNGLE • ČETIRI MUSKETARA • SOVINO OGLEDALO.
Evro Đunti, 2007.
 
serija od 5 slikovnica "Heroji"
GILGAMEŠ • ILJA MUROMEC • KRALJEVIĆ MARKO • ALEKSANDAR MAKEDONSKI • KRALJ ARTUR.
Evro Đunti, 2007.
 
serija od 10 slikovnica "Radosne basne"
VODENIČAR I SLAVUJ • ĆURAN I SOVA • TIGAR I DEVOJČICA • MIŠ DOMIŠLJAN • PRINC I KOBRA • PAS SPASILAC I VUČNI PAS • DIVLJI KONJI I DUGA • BIZON I LEPTIRIĆI • MAGAREĆE OSTRVO • ZEC IZ CILINDRA.
Evro-Đunti, 2008.
 
d) prepevi

BRATIMLJENJE, prepevi poezije naroda i narodnosti Jugoslavije (s B. Čiplićem i M. Leskovcem), prepevi s mađarskog, češkog, rusinskog i rumunskog jezika. Školska lektira. Mlado pokolenje, 1972. i dalje.
Krista Bendova: TRNČIĆ, CVETIĆ, ŠUMSKI VENČIĆ, prepev s češkog, Vuk Karadžić, 1966.
Krista Bendova: TRNČIĆ, CVETIĆ, ŠUMSKI VENČIĆ, prepev s češkog, Veselin Masleša, 1968.
NA IZVORU BISTROM, zbornik francuske poezije, 100 pesama, izbor i prepev s francuskog jezika, Zmajeve dečje igre, 2005.
 
(u štampi, 2010)

PESME ZAUVEK, prepevi pesništva iz poezije engleske, francuske, nemačke, ruske, mađarske, makedonske i slovačke
 
đ) antologije
 
ZLATNO DOBA, antologija svetske poezije za decu. Izbor s autorovim prepevima s francuskog, nemačkog, engleskog, ruskog i italijanskog jezika, Dečje novine, 1990.
 
e) prevodi proznih dela
 
M. Ferite: TATA, MAMA, PAF I PUF, s francuskog, Mlado pokoljenje, 1967.
L. Ervil: MAČENCE LUDICA, s francuskog, Mlado pokolenje, 1967.
J. Vandot: HRABRI KEKEC, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
J. Ribičič: MIŠULE, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
F. Levstik: KO JE NAPRAVIO VOJI KOŠULJICU, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
B. Jurca: NEVALJALI ZEČIĆ, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
L. Suhodolčan: KROJAČ BOCKO, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
J. Vipotnik: GAROV U ZOOLOŠKOM VRTU, sa slovenačkog, Vuk Karadžić, 1975.
 
ž) knjige o piscu
 
Gordana Maletić: OSUNČANO POLJE, razgovor s pesnikom Lazom Lazićem, Knjigoteka, 1997.
Miloš Jevtić: RASPOZNAVANJA LAZE LAZIĆA, Kolekcija "Odgovori", 1998.

TARDIS

[Angelina]

**
Poezija za decu Laza Lazić


REN

— Izvinite, molim,
stanite za tren,
da li ste, slučajno,
vi gospodin rene

— O ne, ne, nikako.
nemam vremena,
žurim... Uostalom,
ja sa žena rena.

— Vi ste, znači, renica,
našeg rena ženica?
— A ko ste vi, molim?
— Pardon, ja sam rende,
Zvano još i trenica...

Suze, suze, suze,
obrišite suze,
vi mlaki, vi jaki, vi
zdravi k'o dren,
jer ovde se struže
ljuti koren
ren.

Oprostite znate,
zbog nežnoga nosa
nećemo se valjda
svi odreći sosa.

O ne, ne nikako,
nijednoga trena
kobasica kuvana
ne može bez rena.

Kraljica Viktorija
i Džordž, kuvar njen,
— uči nas istorija —
voleli su ren.

Henri Osmi, zna se
Slavni suveren,
Jeo je k'o dete
hrenovke i ren.

Ali,
šta me se to tiče,
prošlost — to je sen,
suze, suze, suze,
obrišite suze,
vi mlaki, vi jaki,
vi zdravi k'o dren,
jer ovde se struže
ljuti koren
ren.


SVI NA SNEG

Zovite tate,
zovite mame,
sanke u ruke,
skije na rame!

Zovite tetke,
stričeve, strine,
trk, na sneg brzo,
svi u planine!

Zovite bake,
zovite deke,
na zamrznute
krenite reke!

Zovite prije,
komšije, rođe,
na sneg u polje
nek' svako pođe!

Zovite decu,
drugova trista,
lepše od snega
smeh nek' vam blista!

[Angelina]

*
Poezija za decu Laza Lazić


* * *
 
Na drvetu grana,
a na grani čavka.
Il' je čavka,
il' je pretpostavka.
 

PTICA
 
Nad njivom i nad lugom,
visoko nad ravnicom,
iskreno k'o drug s drugom
grli se nebo s pticom.
 
Koju misao ima
ptica života puna?
Jedinu: nad poljima
leteti, bez računa.
 
Bez lukavstva, bez mete,
gordosti, umišljaja,
bezazlena k'o dete
leteti do beskraja.
 
Mahati radosno krilom,
lebdeti na trenutke,
stopljena sa plavilom
leteti, leteti ćutke.
 
(iz knjige "Postojbina radosti")


DOM KULTURE
 
Gradile su životinje
za kulturu dom.
A sekretar za kulturu
bio im je Som.
 
Načelnik je za izgradnju
bio Ovan šut.
A ministar za rad beše
uvaženi Trut.
 
Sagraditi kuću nije
posao baš lak.
Skupile se životinje,
"Napred!", viknu Rak.
 
"Daćemo sve za kulturu!" —
rečeno je tu.
Ali, šta je to kultura?
Krava reče: — "Mu!"
 
(iz knjige "Lavlja svita")

PDF

[Angelina]

*
Stihovi Laza Lazić


S KOLIKO SLOBODE RASPOLAŽE ČOVEK
 
S koliko slobode raspolaže čovek?
Koja je mera
kojom se meri deo predodređen
i deo čiste volje, mog izbora,
u ovom,
ovakvom ili onakvom
luku
koji opisuje moja šaka, sad,
dok uzimam tu plavu i vazdušastu čašu
sa stola?
 
S koliko izgleda
kujem lik svoje buduće starosti
koja dolazi, koja je tu,
koliko ću u tome uspeti svojim htenjem?
S koliko sigurnosti, neometan niotkog
van moje svesti,
razara neshvatljiv lančani crv
već moje meso i kosti, svaki čas?
 
S koliko nade
mogu da se ponesem sa životom,
sa sudbinom,
sa mojom smrću već programiranom nepogrešno,
s koliko zablude ili prava
mogu da gradim
kuće i remorkere, plastične viljuške,
mostove, kape,
đerdane od stakla,
panamske kanale i pozorišta senki?
 
S koliko zaborava i naivnosti, lake,
s koliko poleta ili snage,
zaljuljan toplinom njive,
somotom tihe dvorane,
dodirnut pogledom s ikona vizantijskih —
s koliko dubine,
prožet očima cveća u draperji vetra,
mogu, najzad, da ljubim?
Ne znam!
 
Da li to moju usnu duž tvoje nadlaktice
vuče neki sračunat hladan bog —
prema meni — uostalom tako dobar —
da li je vodi do tvog ramena,
do tvog vrata, tvoje brade, tvog obraza
tako neumitno tačno neki
nepobediv i grozan gospodar, anđeo —
 
Kad meni ostavlja da na kraju,
sam, usamljen, jedini, jedino postojeći
među zvezdama, među maglinama,
među prahom praha sveobuhvatnog,
tonući polako sve dublje u oganj stvarnog,
potpuno sam odlučim
da li da dovršim taj poljubac na tvojim
usnama mekim
ili da, umesto toga, umrem smesta i naglo
i da me nema?

Poeta i poezija

[Angelina]

*
Stihovi Izbor iz pesama i zapisa Laze Lazić


PESMA KATARINI
 
              Katarini Dolak
 
Jedan zaboravljeni život između njive i dečjeg zmaja,
zaboravljene ruke koje se nisu srele, Katarina.
U našem parku ima toliko ptica i tuge kad je veče,
da su nam puna nedra cvrkuta i sanjarija.
Da su nam pune oči, nećemo nikome reći, je li,
čega su pune naše zelene oči, Katarina —
da li granja ili sjaja detinjih beznačajnosti,
ili drhtanja velikog mora koje smo slutili gorko.
Na šta miriše naš život sada u ova predvečerja
razumna i bolna, na šta miriše, Katarina?
Kad kiše dođu setimo se širokog, mekog dvorišta
i trave i bunara i psa i bagremova.
Kako boli što tek miriše kroz kišu sumračje sobe,
naše knjige, naša muzika, naš razgovor, Katarina.
Naša muzika — ruke mirne svaka na svome krilu
i naše oči — granje s mokrim pticama zelenim.
Jedan nezadržani život, jedan život koji uvek prolazi
između nas i naše moći i naše tuge, Katarina,
nećemo se nikada, i ti znaš, je li, nikada,
vratiti sebi i našem parku i našem polju i zmaju.
Samo, teško se podnosi ponekad kad je oblačno
i tmurno veče kao iza tvojih prozora, Katarina,
teško se podnosi sva ta sreća koja je zakopana
nepovratno i potpuno na dno gorkoga mora.
Zatalasalo se more i uzvitlalo nas i ponelo,
i sve to, naravno, i nije tako loše, Katarina,
šapući ipak, u snu, ma gde bila, moje ime,
kao što i ja šapućem tvoje: naš zeleni život je prošao.
I zasmej se još jednom k'o dete, kad ja to više ne mogu,
učini ti to za mene, molim te, Katarina,
i sedi na divan pred noć, učini da oko tebe
stvari postanu kao nekad spokojne i duboke.
 
(iz knjige "Intime")


U TEBI SE UMIVAM
 
U tebi se umivam kao u potoku, kaplješ mi u nedra,
košulju mi kvasiš, iz oka mi ispiraš ljuti prah s puta.
Ludilo sna mi bistriš, iz sita šljunka zlato
probiraš. Kosu mi oblivaš, čelo hladiš od opekline
suncem, mlečiku Meseca blažiš u peharu dlanova mi,
pitka. Britkog si ukusa, na zubu mi zujiš kao srebro.
Ti si zora. Ti si rezultat moje sinoćne smrti.
Kada sam se spleten u amove tutnjeće zaprege Otkrovenja
ràskidān pretvorio u suv prah krvi, u dehidrisani
pepeo urne, sveden na nepostojanje, ti si
me podigla i sastavila i ti me miješ kao begunca
iz logora sabirnog, spasenog, ti si smisao
moje hakucinacuije, ti si rezultat moje sinoćne smrti.
 
(iz knjige "Fantazmagorija u suton)
 

TAITIRIJA
 
Onaj sam koji je dao,
koji je dêt ja sam,
davanje ja sam
dato i davalac.
 
Nastao sam pre no sve, pre no svi,
sa svim
u nastanku koje oduvek traje,
koji je večnost.
 
Bez smrti, bez rođenja,
deo sam velikog mog Spasa,
Spas je u meni,
ja sam sêm spas.
 
Otišao sam izvan Kosmosa,
u njegovo besmrtno srce,
izvan svega, u sve, u svetlost.
 
(iz knjige "Svetlosni zjap")


ŠUM LIŠĆA
 
NOVO I STARO
Postoje nova saznanja velikih činjenica, ali sve velike istine su stare.

SLAVA IMOĆ
Poneseni trče za slavom i moći, smerni već imaju svu slavu i svu moć.

GOVORITI
Ko god zine da govori govoriće o sebi.

MUZIKA
Onaj ko ne poznaje muziku ne zna ništa o čoveku.

(iz knjige "Šum lišća")

PDF

[Angelina]

*

"ŠUM LIŠĆA" LAZE LAZIĆA


"Šum lišća" sadrži i čisto lirske pasuse, pesme u prozi, napise katkad u punoj formi lirske pesme. Cela knjiga je komponovana od različitih ostvarenja, uvek pažljivo i sa dubokom unutrašnjom strašću rezanih. Knjiga se može shvatiti i kao svedočanstvo o našem vremenu i kao primer ličnog stava o svetu jednog autora mislioca, koji je svesno pristao da nosi prokletstvo, što je večito određenje nezavisnosti svake izrazite pesničke ličnosti.

Laza Lazić rođen je 1929. godine, u Somboru gde je završio osnovnu školu ("Braće Mihailović" — slavnu Vežbaonicu) i gimnaziju (sada "Veljko Petrović"). Studirao je filosofiju i jugoslovenske jezike i književnost u Beogradu. Rano je počeo da objavljuje pesme. Prvu knjigu "Pesme" objavila mu je Matica srpska, a zatim "Intime" — Nolit. Posle toga objavio je više knjiga lirske poezije i drugih dela. Sedamdesetih godina prošlog veka počeo je da objavljuje knjige za decu. Do sada mu je izišlo tridesetak knjiga za mlade čitaoce svih uzrasta, romana, pripovedaka, pesama, poema, bajki i drugih oblika umetničke književnosti. Bio je urednik vodećih književnih časopisa, urednik lepe književnosti u velikim izdavačkim preduzećima i saradnik radija, gde su mu emitovani prilozi, drame, muzičko-literarne višegodišnje serije.

Veći deo života proveo je kao slobodan umetnik, u studijskim putovanjima, posvećen književnosti, muzici, porodici i svojim odličnim prijateljima. Objavljuje oglede i napise iz oblasti filosofije, umetnosti, kraće i duže studije o psihologiji i nauci uopšte, o ljudskoj prirodi i božanskoj Premudrosti, o čoveku, njegovim zabludama i Spasenju. Pesme i dela Laze Lazića odlikuje književno majstorstvo, čar jezika, lirika, blagost, smernost, te istina o muci i radosti ljudskog života, kao i osećanje lepote u svetu na koji se izliva neizmerna milost sveopšteg bivstva.

"Šum lišća" predstavlja novo delo srpskog pesnika starije generacije Laze Lazića. Snažna, izvanredna knjiga tananog liričara, široko poznatog pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka po zbirci Intime i kultnoj pesmi Katarini Dolak, kao i drugim zbirkama osećajnih, meditativnih te filosofskih stihova, pisanih čitkim stilom i modernim inovacijama u obliku i shvatanju pesništva, ostvarenih ogoljenim pristupom položaju čoveka u novom vremenu.

"Šum lišća" je knjiga esejističke proze, napisa različitih po dužini. Teme ovih literarnih bisera su veoma široko probrane gotovo iz svih oblasti ljudskog života, rada, razmišljanja i iskustva. Od zapisa u nekoliko redova, ili čak u jednom redu, sentenci, formulacijā, gnomā, do pravih eseja na više stranica, kritičkih osvrta koji se bave umetnošću, psihologijom, društvom, čak egzaktnim naukama, satkana je jedna literarna mreža koja je zahvatila sve bitne strane ljudskosti.

O knjizi je govorio Vladeta Jerotić. Lekar, psihijatar, književnik, akademik, koji je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filozofije i psihijatrije. Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti.

"Šum lišća" donosi izrazito negovan jezik, pesnički i govorni, iskaz je sav u jeziku, njegov čar podržava najčešće čist i uzvišen stil ovog pisca, jezik je često i sam predmet ovih napisa. Lazić veruje u jezik i često lamentira nad sudbinom jezika. Iskrenost, retka u ljudskom izrazu uopšte, u ovoj knjizi je osnova svakog iskaza. Vera u čoveka, u jezik, u razum i sile koje sve određuju, vera u duboko određenje čoveka kao nosioca univerzalnog smisla ovde su osnovni ton.

"Šum lišća" se ne libi kritike, političke, društvene i književne. Uočljiva je građanska angažovanost pisca, ali najviše u sekvencama gde se govori o položaju čoveka, intelektualca i pesnika, nailazimo na odlučno mišljenje o tome da je pisac vrsta izgnanika i da stvaralac ne pripada etabliranim slojevima, ili dobro prilagođenim pojedincima u redovima književnika.. Stvaralac je usamljenik, i to je njegovo prirodno mesto i položaj.

Reći ću samo da je reč o knjizi čiji je autor, sa dubokom svešću o duhovnom propadanju koje, kao deo savremene civilizacije živimo, i u kom, zahvaljujući "objektivnim okolnostima" i "subjektivnim slabostima", u mnogo čemu prednjačimo, smogao snage za kolosalan poduhvat pisanja o svemu postojećem, uspevajući da i rečeno propadanje pobedi smestivši ga u kosmički kontekst. — Vladimir Kecmanović

Knjiga Laze Lazića "Šum lišća" pregrmela je već nekoliko svojih predstavljanja i rasprava od strane umnih glava iz našeg kulturnog i naučnog života. Pokrenula je i raspravu o Ruskom kosmizmu o kojem je govorio i Raša Popov "Pesnik Laza Lazić ovih dana u svojoj knjizi "Šum lišća" tvrdi da je taj san neminovan. Čovek kvari svoju zemlju s takvom upornošću da će se čovečanstvo jednom morati odseliti u galaktički prostor. Lazić inače nije katastrofista. On je pre svega "kosmista".

"Ideja o letu u svemir nužno je rodila pitanje o tome s kim se putnik po vaseljeni može sresti pre pola veka prvi čovek je iskoračio iz zagrljaja zemaljske gravitacije i našao se u kosmosu. Ljudski rod, inače spor u razumevanju novotarija, namah je shvatio epohalni značaj onoga što se zbilo. Stotine miliona ljudi bilo je uzbuđeno i zadivljeno događajem od 12. aprila 1961. godine. Sećam se da su i u redakciju lista za koji sam radio stizale pesme, često iz pera ljudi nevičnih pisanju. Jedan je pesnik, u zanosu što je čovek odsad eto stanovnik kosmosa, zavikao: stići ćemo i do Marksa i Venere.

U naivnoj kosmologiji još od prve polovine devetnaestog veka, kad su naglo usavršeni teleskopi, verovalo se da je Venera nastanjiva i za život povoljna. Njena ozarujuća jutarnja svetlost to je sugerisala. Ali za poslednje pola veka, otkako je počela Gagarinova epoha, zna se da na Veneri guši ugljen-dioksid, a tle peče. Tamo se niko od kosmičkih putnika neće nastaniti. Ali, nezavisno od toga, nastanjivanje drugih planeta stari je san ljudi. Holandski fizičar i astronom Hajgens je pre 1695. zamislio posetu vanzemaljaca. Dugovrata i buljava, pa okata stvorenja samo donekle su ličila na ljude. Đorđe Magarašević, pokretač "Letopisa Matice srpske", pisao je pre 1830. godine prozu o raskošnom i radosnom danu kad iz vaseljene dođu posetioci. Noć će biti osvetljena. Iako astronomi sve do naših dana nisu van Sunčevog sistema otkrili nijednu planetu, san o nastanjivanju kosmosa je žilavo istrajavao. Pesnik Laza Lazić ovih dana u svojoj knjizi "Šum lišća" tvrdi da je taj san neminovan. Čovek kvari svoju zemlju s takvom upornošću da će se čovečanstvo jednom morati odseliti u galaktički prostor. Lazić inače nije katastrofista. On je pre svega "kosmista".

"Kosmizam" je svoje najblistavije misaone domete dostigao baš u Gagarinovom narodu, kod Rusa. Konstantin Eduardovič Ciolkovski kao dečak u Kalugi puštao je noću zmajeve koji nose fenjere. Kalužani su premirali od straha. Kostja će postati najvažniji svetski konstruktor i smišljalac raketa. Poznom generacijom sprave Ciolkovskog Jurij Gagarin će iskoračiti u svemir. Veliki vizionar je tada već blizu tri decenije pokojnik. Taj ruski "kosmizam" je bio plod rada šireg kruga mislilaca. Već tridesetih godina dvadesetog veka, u vreme trke uvis ka stratosferi, kolosalnim balonima, sovjetska nauka i elita pridaju golem značaj onome što je nekad bio san, a tada je postalo realnost. Cela nacija je tugovala posle jedne havarije, a stratosferske letače su same vođe države pratile ka večnoj kući, noseći u rukama njihove urne.

Oktobra 1957. iz Moskve je stigla vest o orijaškim raketama proizvedenim u SSSR-u. Kroz četiri godine one su se vinule s prvim čovekom u svemir. No ruski "kosmizam" nije jednostavna tehnička disciplina. To je svojstveno kulturi tog naroda, filozofsko umovanje o onostranom. Već je Ciolkovski govorio o civilizacijama razvijenijim od zemaljske. Ideja o letu u svemir nužno je rodila pitanje o tome s kim se putnik po vaseljeni može sresti! Odgovarajući na to, ruski "kosmisti" daju viziju (ili san) o postojanju basnoslovnih civilizacija u svemiru. Kardašev, Šklovski i Sternberg dele svemirske civilizacije u tri tipa: Prvi: troši energije koliko i mi Zemljani. Drugi: kadar je da iskoristi i kanališe čitavu silu zračenja svoje zvezde.Treći: ima pristup energiji obuhvaćenoj zračenjem čitave galaksije. I na kraju, iznenađenje! Ne moramo putovati do ovih civilizacija. One mogu da nam pošalju informacije, koje bi stale u 100.000 knjiga preko kosmičkog ambisa. Te bi informacije putovale preko tipične međugalaktičke razdaljine (od deset milijardi svetlosnih godina) za samo tri sekunde! To pomalo kao da izaziva jezu."

photo & info: Siniša Mijatović | Srpska televizija

[Angelina]

*

Topovski barut: ŠUM LIŠĆA


Prisustvovao sam promociji knjige "Šum lišća" Laze Lazića, koju je organizovalo Srpsko književno društvo. U nekim srećenijim vremenima, pojava ove knjige i njena promocija predstavljale bi prvorazredan događaj.
 
BROJ promotivnih, premijernih i sličnih dešavanja koja proizvodi samo Beograd toliki je da ne bi mogla da ga apsorbuje ni kultura naroda deset puta brojnijeg od našeg. Čak i kada bi javnost, kao što nije, bila naklonjena visokoj i "visokoj" kulturi.

Budući da su konzumovanju tuđih umetničkih napora sve neskloniji čak i oni koji umetničke napore i sami preduzimaju, nije teško zamisliti trenutak u kom će se, ukoliko propadanje ekonomske "baze" ne onemogući čak i traljavu "nadgradnju", održavati promocije knjiga na kojima će se autori obraćati sami sebi, i to pod uslovom da u istom terminu nemaju dva zakazana nastupa, od kojih neće biti otkazan nijedan, pošto neće biti nikoga ko bi mogao da obavi tu nemilu dužnost; izložbe na kojima će slikari sami gledati svoje slike; koncerti i pozorišne predstave na kojima će izvođači sami sebi biti publika; dok će na projekcije filmova dolaziti samo reditelj i eventualno poneki entuzijasta iz glumačke ekipe ili produkcionog tima...

Još neko vreme, izuzetak će biti "gala" premijere, koje će posećivati neinformisani novinari, "selebriti" face treće klase i najpožrtvovaniji članovi autorove porodice, a onda će i oni odustati i prepustiti se popularnijim sadržajima.

Prošle srede, zahvaljujući malom trudu i velikom čudu, prisustvovao sam promociji knjige "Šum lišća" Laze Lazića, koju je organizovalo Srpsko književno društvo.

Reći ću samo da je reč o knjizi čiji je autor, sa dubokom svešću o duhovnom propadanju koje, kao deo savremene civilizacije živimo, i u kom, zahvaljujući "objektivnim okolnostima" i "subjektivnim slabostima", u mnogo čemu prednjačimo, smogao snage za kolosalan poduhvat pisanja o svemu postojećem, uspevajući da i rečeno propadanje pobedi smestivši ga u kosmički kontekst.

U nekim srećenijim vremenima, pojava ove knjige i njena promocija predstavljale bi prvorazredan događaj o kom bi se mesecima govorilo i pisalo. Pošto nije tako, samo retki su imali sreću da u njemu uživaju.

Svestan da sam tu sreću doživeo prilično nezasluženo, u znak zahvalnosti lepu vest prosleđujem dalje.
 
Vladimir Kecmanović | Proza na putu