Jovanka M. Hrvaćanin (1899—1987)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jovanka M. Hrvaćanin (1899—1987)  (Pročitano 9340 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Jul 18, 2012, 11:33:17 pm »

**

JOVANKA HRVAĆANIN
(Dubica, 20.01.1899 — Beograd, 1987)


Jovanka Hrvaćanin rođena je 20. januara 1899. godine u Dubici (Hrvatskoj). Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu. Maturirala je i diplomirala nemački jezik i književnost u Beogradu. Bavila se uredništvom i prevođenjem sa slovenačkog, ukrajinskog i makedonskog jezika.

Objavila je više knjiga poezije: "Pjesme neviđenom" 1926, "Otkinuto lišće" 1939, "Sabiranje za najmanje" 1946, "Računske šale za naše male" 1946, "Zanat je zlatan" 1947, "I ja računam" 1951, "Mica s deset lica" 1954, "Pod brezom" 1955, "Tragom srca" (izbor) 1972. i knjigu proze: "Zapisi" 1933. Bila je član predratnog PEN-a i udruženja književnika Srbije.

Umrla je 1987. godine u Beogradu.

* * *

"Jovanka Hrvaćanin je pesnik zrelog i umetnički visokog izraza. Njena poezija je topla, ženska i misaona. Stihovima se trudi da sa što manje reči izrazi misao i prenese osećanje. Njena prva zbirka 'Pjesme neviđenom' je od onih knjiga koje ne podležu modi, koje će uvek imati čitaoce i osvajati svojom neposrednošću. Bavila se poezijom za decu i prevodima sa ruskog i slovenačkog, u koje unosi po što va nje i nesebičnost koji su potrebni da prevođeno delo ne izgubi ništa od svoje lepote prilikom prevoda. Kod ove pesnikinje je unutrašnji život moćniji od utisaka spolja. Po iskrenosti i elegičnosti donekle podseća na Danicu Marković. Peva po osećanju, i njena pesma je uvek izraz duševnog zbivanja. Kroz pesme se naslućuje idealistička, osetljiva, čežnjiva priroda, upućena na sebe. Ljubavni motiv uvek je diskretno opevan.
Snežana S. Baščarević (Leposavić): Književnice međuratne književnosti i književni kanon
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Jul 18, 2012, 11:57:07 pm »

*




JOVANKA HRVAĆANIN


O njenoj privatnoj situaciji
 
Jovanka Hrvaćanin je rođena 20. januara 1899. godine u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), ali je rano detinjstvo provela u Beogradu. Nakon smrti mlađeg brata i očevog gubitka posla u Pres-birou, 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Zbog političkih prilika, ali i angažmana njenog oca, Moja, koji je, kao miletićevac, osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu i član glavnog odbora Radikalne stranke, uhapšen i odveden u Zagreb, gde je, u bolnici zagrebačkog zatvora, i dočekao kraj rata, Jovankino školovanje bilo je neuredno, obeleženo naglim prekidima i preseljenjima. Autorkina prepiska sa pomorskim kapetanom (od novembra 1915. do marta 1918), kome se javila na oglas u želji da prekrati vreme koje je u toku rata provela u rodnom mestu, u svojevrsnoj izolaciji, osnova je njenog jedinog, epistolarnog romana Neviđeni. Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926). Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik. Posle Drugog svetskog rata radi u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige (1951—1953) — sa te je pozicije i penzionisana 1953. Umrla je u Beogradu 1987.


O njenoj profesionalnoj situaciji
 
Jovanka Hrvaćanin je počela da piše još u osnovnoj školi, kada je i objavila prve pesme. Dve zbirke pesama (Pjesme neviđenom, Otkinuto lišće) i kratka lirska proza Zapisi nastaju u međuratnom periodu, kada je prisutna u gotovo svim tadašnjim časopisima (Književnom jugu, Književnoj reviji, Ženi, Svetlosti, Novoj svetlosti, Vencu, Misli, cetinjskom almanahu Zapisi, subotičkom Književnom Severu, dečjem listu Miroljub, novosadskim Dečjim novinama, Zastavi, Pravdi). Nakon Drugog svetskog rata pretežno se bavi pisanjem za decu, za koje ju je, kako je autorka govorila, pridobila Desanka Maksimović. Pisac je i kratkog epistolarnog romana Neviđeni, koji je prvi put objavljen 1995. godine u časopisu ProFemina, u tri nastavka. O njoj su pisali Jeremija Živanović, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Ljubica Marković, Velimir Živojinović, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović. Prevodila je mnogo, najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Gorkog, V. Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara.


Radovi ove autorke

Monografije

  • Pjesme neviđenom (1926)
  • Zapisi (1933)
  • Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938)
  • Otkinuto lišće (1939)
  • Prava vrednost književnosti (1941)
  • Računske šale za naše male (1946)
  • Sabiranje za najmlađe (1946)
  • Zanat je zlatan (1947)
  • I ja računam (1951)
  • Mica s deset lica i njena drugarica (1954)
  • Pod brezom (1955)
  • Tragom srca (1972)
  • Ptice me bude (1979)


Članci i drugi sastavni delovi

  • [Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927)
  • R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940)
  • Neviđeni (1995)


Neknjižna građa

  • Autograf romana Neviđeni ()
  • Proletna kišica (1953)


Recepcije
Recepcija tokom života autorke


  • Srbské básnířky: anthologije (Otto F. Babler — 1929)
  • Jovanka Hrvaćanin i Kristina Brenkova (Desanka Maksimović — 1979)
  • Jovanka Hrvaćanin: Zapisi, Novi Sad, 1933 (M. — 1933)
  • Jovanka Hrvaćanin: Otkinuto lišće, Skoplje, 1939 (Desanka Maksimović — 1939)
  • Jovanka Hrvaćanin: Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (Aleksandra Serđukova — 1938)
  • Prva reč (Jeremija Živanović — 1926)
  • Savremena srpska ženska lirika (Ljubica Marković — 1929)


Recepcija nakon njene smrti

  • Jovanka Hrvaćanin (Miomir Milinković — 2010)
  • Sa piscima i o piscima međuratnim (Dragoljub S. Ignjatović — 1992)

Bibliografiju napravila i autorku uredila: Jasmina Ahmetagić, avgust 2012. | Knjiženstvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 28, 2012, 02:53:41 am »

**
Poezija za decu Jovanka Hrvaćanin


PAHULJICA

Pala pahuljica
na obraz rumeni,
ko beli leptirak
na ružicu leti.

Na obrazu se toplom
brzo otopila,
kao voda ruži
obrazčić umila.


ZIMA

Deca stalno gunđala:
"Ovo zima nije,
nema Sneška Belića,
samo kiša lije."
A zima je slušala
prigovore ove,
odmah se odlučila
na podvige nove.
Skupila je oblake
i severce grube,
pokazala srdito
svoje bele zube.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 02, 2014, 04:13:38 am »

**
Poezija za decu Jovanka Hrvaćanin


STOJI, STOJI, JER SE BOJI

Ukraj vode Miša stoji,
plivao bi, al' se boji.
I roniti on bi hteo,
kad bi znao, kad bi smeo.




ĆUTI, MIŠO

Ne plači nam, Mišo mali,
što ti nismo mleko dali.
Čekaj, Mišo, sad će mati,
pa će Miši mleko dati.

Ne plači nam, Mišo mali,
što te nismo okupali.
Čekaj, Mišo, sad će mati,
pa će Mišu okupati.

Ne plači nam, Mišo mali,
što te nismo uspavali.
Čekaj, Mišo, sad će mati,
pa će Mišu uspavati.


Dušan Radović | Antologija srpske poezije za decu | Srpska književna zadruga | Beograd, 1984.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Februar 10, 2015, 03:09:22 am »

**
Stihovi Jovanka M. Hrvaćanin


SLUTNJA

Dva lijepa plava djevojačka oka
Posljednjim pogledom brod ponosan prate,
Kao da bi htjela da ga natrag vrate;
Jer tko zna što snuje pučina široka —
I naviru suze u dva plava oka.

"Zašto su mu bile tako mutne oči,
Što zadrhta ruka kad maramom ma'nu,
Zašto se na drugu zagledao stranu,
Zašto tako brzo u čamac uskoči?
Kao da je hteo da sakrije oči!

Što je, što je njemu? Zar prvi put plovi,
Zar prvi put kreće na daleke pute?
Il' njegove tamne oči nešto slute
Kad ih ne veseli more ni brodovi,
Zar mu je to prvi put da tako plovi!

Nije lepršala bijela marama,
Tek što jednom mahnu, pa mu ruka klonu,
I marama pade, zapliva, potonu,
I bolan se osmjeh sledi na usnama,
I on pokri oči objema rukama."

Otplovila tako lađa put istoka,
Već nestade davno sa vidika broda,
Pod prozorom tamna talasa se voda,
Al, još uvjek glede dva lijepa oka —
I ako je pusta pučina široka.

Objavljeno u časopisu "Misao" 1919—1937, Beograd. | Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: