Ljubiša D. Rajković Koželjac (1940)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « PROZA « Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Ljubiša D. Rajković Koželjac (1940)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubiša D. Rajković Koželjac (1940)  (Pročitano 7479 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Avgust 28, 2012, 10:08:46 pm »

*




LJUBIŠA RAJKOVIĆ KOŽELJAC

Ljubiša Rajković Koželjac je rođen 1940. godine u Koželju, ispd Stare planine kod Knjaževca. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, nižu i višu gimnaziju u Zaječaru, a Filološki fakultet u Beogradu, gdje je i magistrirao. Doktorirao je na Filološkom fakultetu u Prištini, i to s disertacijom iz narodne književnosti... Bio je prosvjetni savjetnik u Pedagoškom zavodu u Zaječaru i lektor na fakultetima u Francuskoj... Od 1980. do 1989. godine (s prekidom od 1983.—1985.) radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti u Školskom centru "30. septembar" u Rožajama" (podaci se navode prema autorovoj "Bilješci o zapisivaču").

više » » »  
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Septembar 16, 2012, 02:28:57 am »

**

PESME I PRIČE O HAJDUK VELJKU

Ljubiša Rajković Koželjac: "Besmrtnik", Štamparija "Tercija" d.o.o. Bor, Zaječar 2008.

Još jednom me je prijatno iznenadio, u pravom smislu te reči, dr Ljubiša Rajković Koželjac, ovoga puta novom knjigom "Besmrtnik". Neumoran, uvek u stvaralačkom zanosu i istraživačkom poslu: o Koželjcu treba reći da nema književnog roda u kojem se nije uspešno ogledao, a kruna svega toga je impozantan broj raznorodnih knjiga.
 
Koželjac piše pesme, priče, prikaze knjiga, eseje, feljtone, članke, studije, humoreske, kozerije, satire, hronike, monografije, a najpoznatiji je kao sakupljač i izučavalac narodnih umotvorina o čemu govori i njegova doktorska disertacija "Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije", odbranjenu 1994. godine na Filološkom fakultetu u Prištini.
 
Njegov istančani odnos prema izvornosti i lepoti lirskog i epskog usmenog stiha krunisan je mnogobrojnim zapaženim knjigama narodnih pesama i basmi. Ovaj stvaralac i naučni radnik krenuo je pravim Vukovim putem što je rezultiralo uspešnim sakupljanjem i obradom lirskog i epskog narodnog stvaralaštva i po tome nema mu premca među mnogobrojnima.
 
Delovanjem u oblasti narodnog usmenog književnog stvaralaštva Koželjac je stekao dovoljno iskustva i hrabrosti da propeva u duhu srpske književne epike vešto koristeći motive i strukturu deseterca. On je to toliko originalno učinio da čitalac čitajući njegove epske pesme o besmrtnom, mitskom i hrabrom krajinskom junaku iz Prvog srpskog ustanka Hajduk-Veljku Petroviću ne nalazi skoro nikakve razlike između Vukovih narodnih i Koželjčevih epskih pesama. U knjizi "Besmrtnik" dr Rajković Koželjac pored četiri epske pesme o Hajduk-Veljku objavljuje i tri priče o najvećem krajinskom junaku slikajući ga plastično i istinito kroz dobro odabrane situacije i obrte ne samo kao junaka već i čoveka sa ljudskim vrlinama i manama. Koželjac gradi zanimljivu i čitljivu priču i to je velika vrlina ovog autora.
 
Za svoju epiku i priče Koželjac je motive našao u novim saznanjima o Veljku Petroviću, ali i neprestanim traganjima, tako da čitalac ove knjige saznaje mnogo novih neotkrivenih detalja o krajinskom nad-junaku i stiče sliku o jednom novom Veljku Petroviću.
 
Koželjac se poodavno interesuje za ličnost Hajduk-Veljka u istoriji i tradiciji. O njemu je propevao i kao liričar u knjizi "Pevanje Hajduk Veljku" (1998), ali, eto, nije mogao da odoli stvaralačkom eksperimentu da ga predstavi i u epskoj poeziji i pričama nalik narodnim. Knjigu "Besmrtnik" prati analitički tekst dr Momčila Zlatanovića, takođe jednog od uzvanika i plodnog sakupljača narodnih umotvorina, "O Hajduk Veljku za nezaborav" odakle ovde citiram jedno njegovo vredno zapažanje:

"U zemlji Srbiji mnogi objavljuju epske pesme i epske hronike. Najčešće su to pesme bez mere i ukusa i rimovanjem po svaku cenu. Ljubiša Rajković Koželjac se od njih bitno razlikuje. On poznaje principe oblikovanja epske deseteračke pesme. Njegove pesme su poetska istina o Hajduk-Veljku i imaju umetničku vrednost."
 
U knjizi "Besmrtnik" Rajković Koželjac uspeo je da vešto u epskim pesmama i pričama na jedan nov i originalan način približi lik, delo i junaštvo Hajduk-Veljka savremenom čitaocu. Ova knjiga je, svakako, još jedan biser srpske književnosti i zbog njene lepote ljubitelji knjige će je ugnezditi u svoju lektiru, a mnogi kritičari morali bi da se njome ozbiljno pozabave. Naravno, ako za to budu imali volje i sluha.


Živko Avramović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Septembar 16, 2012, 02:42:20 am »

*

JEZIK NAŠ NASUŠNI


       


Autor: LJUBIŠA RAJKOVIĆ KOŽELJAC


U izdanju Književne zadruge upravo je izašla knjiga dr Draga Ćupića, jednog od najvećih srpskih lingvista, krštena kao Jezik naš nasušni. Riječ je o knjizi tajni iz oblasti lingvistike koje je brižljivo bilježio Ljubiša Rajković Koželjac. O kakvom je djelu riječ najbolje svjedoči riječ Akademika Asim Peca.
 
"Mnogo toga bi valjalo reći kao uvod u čitanje ove knjige. Mi ćemo se, ipak, zadržati samo na nekim njenim karakteristikama, onima koje nam se čine najvažnijim, a u namjeri da čitaoca zainteresujemo za njenu sadržinu.
 
Knjiga ima dijaloški oblik, omiljen još u antici. Taj oblik omogućuje izmjenu misli dva sagovornika koji pretresaju tematiku i problematiku iz svoje struke: lingvistike. Koželjac ne svodi sebe na osobu koja jedino pita: on se ne libi da iznosi i svoja mišljenja, svoje stavove, svoje vrijednosne sudove ... Imajući pred sobom iskusnog lingvistu i velikog znalca, dr Draga Ćupića, on daje oduška svojoj radoznalosti i obasipa ga mnoštvom pitanja, među kojima je i onih na koja nimalo nije lako odgovoriti. Ona se odnose na neke aspekte istorije srpskog jezika, na njegov razvoj u vremenu i prostoru, na njegovo sadašnje stanje i na perspektive njegovog daljeg razvoja. Riječ je, dakle, o sudbini tzv. srpskohrvatskog (hrvatsko-srpskog) jezika, voljom društvenopolitičke stvarnosti — nakon raspada SFRJ — već bivšeg.
 
U ovom opsežnom, ali živom i zanimljivom, razgovoru dva jezička stručnjaka došao je do izražaja i Koželjčev dobar uvid u opštelingvističku materiju, tako da su njegova pitanja intrigantna i zahvalna za razglabanja i davanja promišljenih odgovora: tiču se uvijek onoga što je ključno, sržno, suštinsko ... Štedro odgovarajući na njih, poneseno i nadahnuto, Ćupić je nužno eksplikativan: on objašnjava, tumači, dokazuje... Pri svemu tome operiše se isključivo činjenicama, nema nikakvih improcizacija: sve je krajnje egzaktno, provjerljivo. Sagovornici su maksimalno iskreni, otvoreni i objektivni, nepristrasni, pa, bogme, i kuražni — oštro, bez ustručavanja, žigošu negativne društvene pojave i kod nas i na strani. U mnogo čemu su istomišljenici, rijetko gdje se u svojim stavovima razilaze.
 
Koželjca je zanimalo mnogo toga što je u nedavnoj našoj prošlosti bilo veoma aktuelno ia jezičkom planu, a ponešto ni do danas nije izgubilo na svojoj aktuelnosti. Kako su se, recimo, iz srpskog jezika "iznjedrili" hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik?! Jesu li, lingvistički gledano, to doista zasebni jezici, i međusobno i u odnosu na srpski? Šta je njihova specifica differentia? Osim toga, traženo je od Ćupića da pojmovio razgraniči termine jezik, dijalekat, narječje, govor ... Itd.
 
Dr Drago Ćupić je dugo bio na čelu Instituta za srpskohrvatski (srpski) jezik SANU, te je od svega iznesenog u ovoj knjizi najznačajnije, možda, upravo ono što se odnosi na naučnu djelatnost Instituta, a prije svega na izradu "Rečnika" SANU. Tu je bilo mnogo teškoća (i kadrovskih, i finansijskih, i drugih), a neke od njih ni do sada nijesu prevladane.
 
Ova knjiga-svjedočanstvo, premda naučno razmršuje mnoge zapetljanosti, jezikoslovne i društvene, lako se čita i plijeni pažnju, tim prije što je mjestimično i beletristički intonirana. Čitalac će se u to, zasigurno, i sam uvjeriti."
 
N. M. | 12.05.2009. | Srpske novine CG
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Septembar 16, 2012, 03:54:15 am »

*
SUSRET SA ENTUZIJASTOM: DR LJUBIŠA RAJKOVIĆ KOŽELJAC


ŽUBOR TIMOKA

Duže od pola veka dobitnik "Vukove nagrade" izučava narodnu umetnost Timočke krajine, ali i Peštera, Kosova, Polimlja...





Zaječar — Žiriju za dodelu poslednje prestižne Vukove nagrade nije bilo previše teško da za jednog od slavodobitnika izabere i Timočanina dr Ljubišu Rajkovića Koželjca. Među 45 knjiga koje je ovaj doktor filoloških nauka (rođen 1940. godine u Koželju ispod Stare planine, kod Knjaževca) objavio u minulih pola veka najznačajnije su upravo one u kojima je prikupio i izučio narodno jezičko blago iz Timočke krajine. Ali, stizao je Koželjac i do drugih krajeva Srbije, do Peštera i Dragaša na Kosovu i crnogorskog Polimlja. Baš kao istinski Vukov sledbenik i entuzijasta, kakvih je danas retko.

Najviše tih dragocenosti savremeni Vuk sa magnetofonom, kako ga zovu hroničari i ocenjivači njegovog obimnog dela, najpre je objavio u zaječarskom časopisu "Razvitak", zatim u još nekoliko desetina drugih časopisa i listova i, najzad, u sopstvenoj obimnoj doktorskoj disertaciji pod nazivom "Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije".

GOROBRSNIK I PRVOMRAČJE

Stigao je do nekoliko desetina sela u zabitima Srbije i Crne Gore, gde je službovao kao profesor srpskog jezika i književnosti, a završavao je i mnoge druge poslove, preobimne i za nekoliko institucija. Ispisao je više desetina hiljada stranica raznih monografija, kulturnih ustanova i seoskih naselja, a objavio je i mnoštvo zapaženih knjiga eseja, prikaza, studija, desetinu sopstvenih zbirki pesama i pripovedaka. Sačinio je pre oko deset godina i obiman "Rečnik timočkog govora", kapitalno delo sa recenzijom našeg znamenitog filologa Pavla Ivića, čiji rukopis u arhivu SANU još čeka da bude objavljen.

"Ljubiša Rajković Koželjac je jedna od naših istinskih institucija u individualnom obličju", zapisao je o Rajkoviću književni kritičar Srba Ignjatović, njegov "zavičajac" i veliki poštovalac ovog neumornog čoveka.

A Dragiša Vitošević, jedan od naših najkvalifikovanijih sakupljača starina, pišući jednom Koželjcu hvalio je njegovu izuzetnu saradnju u "Raskovniku". U tom pismu, od pre 20 godina, Vitoševića su oduševile i neobične reči koje je Rajković zapisao u zaječarskom kraju. Saznao je, prvi put, da postoji i vetar gorobrsnik i da Koželjčevi gorštaci sumrak zovu još i prvomračje.

Takvih neobičnih reči u pomenutom, još neobjavljenom, rečniku timočkog govora ima više od 5.000. Slavodobitnik Ljubiša Rajković Koželjac ipak je optimista, uprkos mnogim nedaćama, sopstvenim i državnim. Uveren je da će i ova nagrada koju je sada dobio privući i nešto para za štampanje pomenutog rečnika. Animiraće javnost, ljude od struke... jer, do sada nije bilo darodavaca i sponzora koji bi pomogli štampanju Ljubišinih knjiga.

Honorar je retko kada dobio. I ne traži ga. Poznat je i po tome što knjige ne prodaje. Častiće, veli, svakoga ko dokaže da je neko kupio makar jednu njegovu knjigu. Poklanja ih prijateljima i bibliotekama. Živi za knjigu, a ne od knjige. Uživa dok uvećava svoju kućnu biblioteku. To tek treba videti. Njome je ispunjen ceo sprat njegove kuće u Ulici Nikole Pašića u Zaječaru. Kaže da u njoj ima više od 25.000 knjiga. Nema veće u Timočkoj krajini.

POVRATAK UZORIMA

Ljubiša sve čini, i sve muke podnosi zbog zavičaja. Njemu dug odužuje, a on mu je iznad svega. Posle svih putovanja i traganja za lepim rečima najviše se raduje povratku. Zapazio je takvo poimanje života i kod Andrića, i kod nekih arapskih mudraca. Želja mu je životna da vidi odštampan rečnik timočkog govora i da ga složi pored onih narodnih "mudrovanki" sa poetičnim naslovima: "Dvori samotvorni", "Zdravac mirišljavac", "Jato golubato"... Pesmama iz tih knjiga najpre je još u rukopisu bio oduševljen njegov profesor i mentor na Filološkom fakultetu u Beogradu, dr Vladan Nedić, a zatim i urednik zaječarskog "Razvitka" Tomislav Mijović.

Ushićeni su bili i mnogi naši savremeni pisci sa kojima Koželjac ima ogromnu prepisku. Ima i posebnu knjigu "Književni razgovori". Jedan od sagovornika je i Dobrica Ćosić. Rajković je napravio magistarski rad pod nazivom "Jezik i stil Dobrice Ćosića u romanu 'Deobe'" . O svemu je sa ushićenjem govorio svojim francuskim studentima u Bordou i Lilu, dok je četiri godine bio lektor za srpski jezik. Istovremeno sa Danilom Kišom. Otuda je Rajković lično donosio pozdrave Ivi Andriću od prvog prevodioca njegovih dela na francuski jezik.

Želja i planova, baš kao i životne energije i iskustva, ima još mnogo. Najpre bi da napiše još dve monografije i da ih posveti rodnim selima njegovih uzora iz timočkog Torlaka. Iz Borovca je Svetislav Prvanović, a iz Jakovca Marinko Stanojević. Kao i on, i oni su izučavali timočku prošlost i kulturu. Stanojević je bio i dugogodišnji direktor stare Zaječarske gimnazije i pouzdani istraživač i saradnik znamenitog Jovana Cvijića. Ljubiša Rajković tragao je za njihovom spisateljskom zaostavštinom i pripremio je za objavljivanje.

A delo Vukovog sledbenika Ljubiše Rajkovića tek će izučavati neki novi istraživači. On se trudi da im u tome još za života pomogne. Sve ostavlja u najboljem redu. Jedino žali što stare zavodljive pesme i priče, čiji žubor je Timok vekovima pronosio, više nema ko da besedi. Ko da peva, veli, kad je mladež odavno pobegla iz sela u gradove, a onih koji su pamtili i umeli da pevaju više nema.


Stojan Todorović | 18.01.2007. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 02, 2012, 06:21:33 pm »

*

EPITAFI TIMOČANA TORLAKA

Natpise sa nadgrobnih spomenika, koje je godinama prikupljao na seoskim grobljima između Zaječara i Knjaževca, istoričar književnosti i istraživač tradicionalne kulture Ljubiša Rajković Koželjac pretočio je u knjigu "Suza skamenjena".

Običaj pisanja epitafa traje od vremena antičke Grčke do danas. Često napisan u stihovima, epitaf predstavlja jezgrovit, duhovit ili satiričan odnos prema prolaznosti života i ljudskoj sudbini.





Epitafi često sadrže pohvale vrlinama pokojnika ili karakteristike njegove ličnosti. Vremenom, gube značaj koji im je pridavan i postaju jednostavan nadgrobni natpis.

Zbirka epitafa sa seoskih grobalja "Suza skamenjena" Ljubiše Rajkovića Koželjca, najnovije izdanje Zavičajnog društva Timočana Torlaka, objedinjava rezultate naučnoistraživačkog rada na terenu koja nose snažan književni pečat autora.

"Timočki govor glavna je odlika tih epitafa i osnova njihove književno-umetničke vrednosti", kaže autor. "Toliko je osećajnosti u njima, toliko je naš narod i u nadgrobnim natpisima iskazao svoje srce i svoju dušu, tako da je prosto grehota da to prepustimo zubu vremena, jer sve propada, nema ničeg apsolutno večitog. I groblja umiru."





Zbirka epitafa "Suza skamenjena" četvrta je knjiga Ljubiše Rajkovića Koželjca, u izdanju Zavičajnog društva Timočana Torlaka, iz Minićeva kod Knjaževca.

Mr Dejan Krstić, predsednik Zavičajnog društva Timočana Torlaka, ističe da je knjiga duboko univerzalna, jer je smrt najuniverzalnija tema, ali i duboko zavičajna — jer govori o području između Knjaževca i Zaječara, rodnom kraju autora.

Predstavljanje zbirke epitafa "Suza skamenjena" priredila je Narodna biblioteka "Njegoš", a zavičajna literatura postala je bogatija za knjigu koja na poseban način govori o timočkom kraju, podsećajući i na to da se sela tog dela Srbije polako gase, ostajući bez svojih žitelja.


RTS | 07.03.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 07, 2012, 11:14:38 am »

*
LJUBIŠA RAJKOVIĆ KOŽELJAC


RAT ZA SRPSKI JEZIK JOŠ NIJE ZAVRŠEN

Nije završen rat za srpski jezik i pravopis. Moj uzor je Vuk Karadžić, koji je na udaru u ovom vremenu, jer pojedini srpski pisci bacaju drvlje i kamenje na njega i proglasiše ga najvećim zlotvorom. Vuk je bio revolucionar, a ovo je vreme kontra evolucije. Srpsko jezičko blago je ugroženo kao što je ugrožen i srpski narod.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" doktor filoloških nauka i čuvar srpskog jezičkog blaga, autor 60 knjiga različitih žanrova, Ljubiša Rajković Koželjac iz Zaječara, koji u svojoj biografiji ima i "Vukovu nagradu". Među djelima koja je objavio su zbirke zapisa lirskih narodnih pjesama, poetske zbirke, zatim zbirke poslovica, zagonetki...

Ono što pripada usmenom narodnom blagu stari ljudi odnose sa sobom u grob. Sada su dunuli drugi vetrovi i pod uticajem Zapada zaboravljamo i potiskujemo tradicionalne vrednosti, u stihu, i u prozi. Mladi ne nastavljaju tu tradiciju usmene narodne kulture, jer je ovo vreme pismenosti, a i knjiga je u krizi, jer se sve manje čita. Pisci koji su se oslonili na usmenu narodnu tradiciju su najviše postigli. Kao primer možemo navesti Njegoša, Andrića, Popu. Ne treba da prekinemo tu nit narodne književnosti — kaže Rajković.

GLAS: Vaša doktorska disertacija bila je "Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije". Šta ste sve otkrili tragajući za srpskim narodnim pjesmama?

Doktorirao sam kod profesora Vladimira Bovana na Filološkom fakultetu u Prištini. I u Crnoj Gori sam skupljao usmene narodne pesme. Veliko područje jugoistočne Srbije podrazumevalo je mnogo terenskog rada, a ja sam pre toga obišao svoj zavičaj, Timočku krajinu. Tragao sam za biserima usmene narodne književnosti gde sam pronašao reči koje su same po sebi poetske, a posebno su značajne te celokupne pesme. Jugoistočna Srbija je pre svega lirska oblast, za razliku od Hercegovine i Crne Gore gde preovladavaju epske pesme i gusle. Nenadmašna je vranjanska pesma. Prva verzija "Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije" je bila veoma obimna, pa sam morao da je skraćujem. Sve što radim je pre svega pokušaj da se odužim svom zavičaju, jer kao što kaže Ivo Andrić i neki arapski pisci, čovek je dužan zavičaju koji ga je iznedrio.
 
GLAS: Pripremili ste i obiman "Rečnik timočkog govora", kapitalno djelo sa recenzijom uglednog filologa Pavla Ivića. Kada će knjiga biti objavljena?

Završavam knjigu, a iz Srpske akademije nauka i umetnosti me zovu, jer će oni biti izdavači. Uskoro će da ide u štampu, biće ogromna knjiga i veliko leksičko bogatstvo timočkog govora. Naravno, svi dijalekatski govori imaju svoje bogatstvo. Godinama sam radio na ovom rečniku.
 
GLAS: U svojoj kućnoj biblioteci imate više od 25.000 knjiga i kažu da nema veće privatne biblioteke u Timočkoj krajini. Kojim piscima se uvijek rado vraćate i koje knjige kod Vas imaju posebno mjesto na policama?
 
Pre svega, Vukov "Rječnik". Na počasnom mestu se nalazi, i ako bih trebao da putujem na Mars i imao šansu da ponesem knjigu, to bi bio "Gorski vijenac". Naravno, pored Biblije. Mnogo volim i romane "Na Drini ćuprija" i "Prokleta avlija".
 
GLAS: Četiri godine ste bili lektor za srpski jezik, istovremeno sa Danilom Kišom, u Bordou i Lilu. Kakva Vas sjećanja vežu za taj period dok ste predavali tamošnjim studentima?

Dve godine sam bio lektor na Odseku za slavistiku Filološkog fakulteta u Bordou gde je bio čuveni profesor Žorž Lusijani koji je prevodio Andrića pre nego što je dobio Nobelovu nagradu. U tom periodu pomagao sam oko prevoda romana "Bakonja Fra Brne" Sime Matavulja. Takođe je bio i jedan profesor Žan, koga smo od milosti zvali Joca Srbin koji je mnogo voleo srpski narod i znao je srpski jezik da govori bolje od mene, jer ja imam timočki dijalekat. Poznavao sam Danila Kiša i njegovu suprugu Paskal Delpeš. Nju sam posle nekoliko godina sreo u Prištini i izgrdila me što sam ostario uz reči da me prepoznala samo po glasu. Sa Kišom, koga nikada nismo prežalili, dopisivao sam se često.
 
GLAS: Donosili ste lično pozdrave iz Francuske Ivi Andriću od prevodioca njegovih djela na francuski jezik?
 
Dopisivao sam se sa Andrićem. Imam dve knjige prepiske sa Ivom Andrićem gde su zabeleženi ti razgovori.
 

"SUZA SKAMENJENA"
 
GLAS: Vaša nova knjiga "Suza skamenjena" nedavno je promovisana. Riječ je o zbirci epitafa?

Zbirku sam posvetio nedavno preminulom sinu Draganu, koji je takođe bio pesnik. Knjiga sadrži epitafe sa mnogih timočkih grobalja, najviše sa područja između Knjaževca i Zaječara.


Aleksandra Rajković | 22.06.2012 | Glas Srpske
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: