Ljubavne pesme
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubavne pesme  (Pročitano 36417 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 10, 2010, 02:48:59 am »

**

LJUBAVNE PESME


Najbogatije i najbrojnije narodne lirske pesme jesu ljubavne pesme. U ljubavnim pesmama izražava se ljubav između momka i devojke. Njihov je simbol srce i strela.

U narodnim lirskim ljubavnim pesmama opevana je ljubav između momka i devojke. Prema pesmi njihova ljubav je uvek topla i nežna. Ljubav se iskazivala s malo reči i stidljivo, ili bogato, raskošno, s puno međusobne hvale onih koji se vole. To nam kazuju pesme:

Nit' sam vila da zbijam oblake,
već devojka da gledam preda se.

Srpska devojka

Oj devojko, pitoma ružice...
O, junače, moje jarko sunce"...

Momak i devojka

Devojke su vredne, poslušne, a momci hrabri i snažni. Ljubav između momka i devojke velika je i snažna. Ona ne zna za teškoće i prepreke, a nekad je jača i od smrti.

I tako je ljubav, prema našim narodnim lirskim ljubavnim pesmama ukrašena, uzvišena, svetla, srećna, ali ponegde i ponekad crna, strašna, nesrećna.

Pesme o nesrećnoj ljubavi su veoma snažne, potresne, pune tuga i bola. Ljubav je bila nesrećna, kada su bogataši kupovali — primoravali mlade i siromašne devojke na ljubav, ili kada su roditelji odlučivali za koga će poći momak ili devojka. I u jednom i u drugom slučaju, to su bile velike nepravde, rušenje prave, ljudske sreće — ljubavi.

To nam kazuje pesma:

"Volim s dragim po gori hoditi,
glog zobati, s lista vodu piti,
studen kamen pod glavu metati,
neg' s nedragim po dvoru šetati,
šećer jesti, u svili spavati."

Dragi i nedragi

Narodne lirske ljubavne pesme jesu još: Jova i Ruža, Biljana, Ljubavni rastanak, Devojka ružici itd.

Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: April 02, 2011, 03:22:13 pm »

**

LJUBAVNE PESME


Ljubavne pesme su — kako je rekao Vuk Karadzic — "razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle, i na zenske, koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci, osobito momcad, i to najvise po dvoje u jedan glas. Zenske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora, a junacke se pjesme najvise pjevaju da drugi slusaju; i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pjevanje nego na pjesmu, a u pjevanju junackije najvise na pjesmu." Sem toga, junacke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lirske slikaju pretezno obicni, svakodnevni zivot; i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu, od 14 do 16 slogova (bugarstice), dok su lirske pesme u raznolikim stihovima.

Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. U narednim vekovima bilo je sve vise — u pisanoj knjizevnosti — ne samo vesti o njima nego i njihovih tekstova. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prvoj polovini XIX veka. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebno prestale su da postoje u svom klasicnom vidu.

Vec 1823. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjevavaju, osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama." To znaci da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja, tj. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. A u sremskim, banatskim i backim varosima —kako je Vuk zapisao iste godine — nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme, 'nego kojekakve nove', koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. U toku, a narocito od polovine XIX veka — uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti — narodna lirika, ukoliko se nije gasila, znatno se menjala i deformisala.

Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. U toku nekoliko vekova (IX - XV) pod domacim feudalcima — kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na svestenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen — narod je umnogom sacuvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge elemente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. Pod Turcima, od VX do pocetka XIX veka, kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni, kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) znatno je ozivela rodovska organizacija, u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitoloska misao, koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva.

U toku te hiljade godina, kada se narodni zivot malo menjao, nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obredom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene, a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. Medju svima njima mnoge nisu zapisane i nepovratno su izgubljene, a vecina onih koje su do nas dosle nosi snazan pecat perioda turske vladavine.

Po momentu i nacinu pevanja, a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke, roditelja i dece, brace i sestara, snahe i zaove, snahe i devera itd.), uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolenu i u vezi sa raznim decijim igrama), svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadbe, na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu), tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom, na grobu, nad pokojnikovim haljinama i oruzjem itd.), koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu), kraljicke pesme (o Trojicinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne, lazaricke, djurdjevske, spasovdanske), poslenicke pesme (zetelacke, na prelu i o raznim drugim radovima), pocasnice (ili pripevi uza zdravice), verske pesme (koje se dele na pesme o poganskim bozanstvima, na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme), igracke pesme (koje se pevaju u kolu), saljive i satiricne pesme (u kojima su ismejani nevoljni muzevi, neprikladne devojke, punice varalice, zetovi smetenjaci, svekrve karacice, snahe svadjalice, hvalisavci, lenjivci, starci, mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su, kasnije, preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu za vreme narodnooslobodilacke borbe).

Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina, u njenoj sadrzini jasno se razlikuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje; drugi deo cini zivot za kojim se zudi i koji, najvecim delom, postoji samo u narodnoj fantaziji.

Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. Nevesta cesto zali za devovanjem — svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah." Tada je ona bila kod majke i oca, medju bracom i sestrama, bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom, ali ipak ima, jer je stekavsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice, golotinje, bolesti. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. Mladost je cesto vredjana i ponizavana. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu, prema tome koliko je u srcu drago, a roditelji su isli prema blagu, prema bogatom rodu, i, okoreli u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede, davali su lepotu za rugobu, mlado za staro, drago za nedrago. Sem toga, cesto, voljeni mladic morao je da ide u rat, na duze vreme, mozda i da se ne vrati. Otuda su tuzni rastanci jedan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike.

A posle zenidbe i udadbe, najcesce, nastajali su odista mracni dani, narocito za nevestu. U stranoj sredini, ona je uvek stavljena na tesku probu, izlagana najvecim naporima, a cesto je i zlostavljana. ponajvise je trpela od svekrve, mnogo puta i od muza i jetrva, a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. Sem toga, cesto, ostavsi bez muza, morala je sama da se stara o deci, da ih podize 'na preslicu i desnicu ruku'. U nasim lirskim pesmama najcesce — u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci — pominje se majka, otac retko kad. To nije slucajno i nije samo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima, vreme cestih pogibija. deca su, cesto, rano ostajala bez oca. Majka ih je sama podizala. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje, tuguje za decom i umire od zalosti. Te pesme imaju realnu osnovu. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece, s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. Te pesme takodje imaju realnu osnovu. Kao sto su ocevi ginuli, i morija je cesto udarala na decu. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo — da ga je 'kuga pomorila, pomorila i staro i mlado, rastavila i milo i drago'.

Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli, isto toliko verno prikazana je i pobuna protiv skucenosti. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti, obicno mislimo na junacke pesme, na megdane, na bitke. Medjutim — sasvim logicno — otporni duh ispoljavao se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. Mnogo puta kroz kletvu i podsmeh, a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot — kao, na primer, u pesmi Smrt Omera i Merime.

No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog, lepseg, punijeg, covecnijeg zivota — u onim prilikama, najvecim delom, samo u uobraziji. Nesrecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. To je idealizacija narocite vrste. Ono sto se zeli, sto tek treba da dodje, i ko zna kad, prikazano je tako kao da je vec tu, kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno, istaknuto je sve sto je lepo i raskosno, sve sto se da zamisliti. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota, onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi.

Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Njena je lepota i u snazi i kvalitetu emocija, i u jedrini i zvucnosti jezika, i u slikovitom, raznolikom i poletnom umetnickom izrazu.


LJUBAVNE PESME
Priredio: Vojislav Đurić
Str. 121, 122, 123 i 124.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: