Vojislav M. Jovanović — Prevodioci srpskih narodnih pesama
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vojislav M. Jovanović — Prevodioci srpskih narodnih pesama  (Pročitano 6022 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 13, 2010, 08:50:58 pm »

*

O SRPSKOM NARODNOM PESNIŠTVU


PREVODIOCI SRPSKIH NARODNIH PESAMA

Srpske narodne pesme prevodile su se mnogo na strane jezike: više no sva ostala dela srpske književnosti. One su veoma cenjene, i pohvale o njima čule su se od najvećih književnika evropskih. Kao što je ranije pomenuto, prva naša narodna pesma koja je prevedena na jedan strani jezik, bila je "Hasanaginica", u putopisu talijanskog opata Alberta Fortisa, 1774. Ta knjiga bila je ubrzo prevedena na nemački i francuski jezik, pa s njom i sama pesma, koja je na taj način postala poznata većem broju stranih čitalaca. Ona je u tim prevodima imala toliko uspeha da je najveći tadašnji pesnik, ne samo Nemačke već i cele Evrope, Gete, preveo u stihu tu "morlačku" (tj. srpsku) pesmu i štampao 1778. u zbirci Narodnih pesama koju je te godine izdao drugi vrlo poznati nemački pesnik Herder. Posle njega, veliki broj književnika drugih naroda prevodili su Hasanaginicu, tako da od nje danas postoji preko četrdeset stranih prevoda, među kojima nekoliko od veoma uglednih, pa čak i slavnih pisaca, kao što su: ser Valter Skot i Oen Meredit (engleski), Puškin (ruski), Šarl Nodje i Prosper Merime (francuski). Po Fortisovoj knjizi i nekim prevodima iz Kačićeva Razgovora ugodnog, još u XVIII veku znalo se da među Srbima postoji jedno zanimljivo narodno pesništvo, ali je pravo i potpuno znanje o njemu došlo tek po pojavi Vukovih knjiga.

Čim se pojavila prva Vukova pesmarica, već 1814. godine, javljaju se i velike pohvale srpskim pesmama, a uskoro, jedan za drugim, i prevodi njihovi. Oni se prvo javljaju u Nemačkoj, ne samo stoga što je u Nemačkoj bilo u to doba mnogo više interesovanja za strane književnosti no što ga je bilo ma u kojoj drugoj zemlji, već i stoga što su bečke veze Vukove bile upućene pre svega na nemačke naučnike i književnike. Jedan od najslavnijih Nemaca toga doba, Jakov Grim, štampao je prevode srpskih pesama, napisao nekoliko članaka o njima, učio srpski, preveo Vukovu Srpsku gramatiku, i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. Stari Gete, pedeset godina posle svoga prepeva "Hasanaginice", opet se zanima srpskim narodnim pesništvom, štampa u svome časopisu nemačke prevode iz njega, piše o njemu, i ljubazno dočekuje Vuka u svome domu u Vajmaru. — Velikog je uspeha imala mlada spisateljica g-đica Tereza fon Jakob, koja je (pod imenom Talfi) izdala 1825. i 1826. godine dve velike sveske nemačkih prevoda izabranih pesama iz Vukove zbirke. — Na nemački jezik prevodili su srpske pesme još i mnogi drugi književnici: Vilhelm Gerhard, Eugen Veseli, Peter fon Gece, K. G. Herloszon, J. Vencig, Anastazius Grin, J. N. Fogl, L. A. Frankl, Sigfrid Kaper, Karl Greber i drugi. Svi nemački prevodioci prevodili su ove pesme u stihu, gotovo uvek u stihu srpskog originala.

U Francuskoj su se srpske narodne pesme takođe prevodile mnogo, pa imale i izvesnog uspeha u književnosti. Za vreme francuske vladavine u tzv. "ilirskim pokrajinama" i "ilirskoj kraljevini", koje je Napoleon bio stvorio i u koje su, od 1805. do 1813, bile ušle i izvesne srpske zemlje, Francuzi su se bili unekoliko upoznali sa Srbima, pa se tragovi toga poznanstva vide i u njihovoj književnosti. Šarl Nodje, mlad književnik koji će docnije steći ugleda, pošto je kao činovnik proveo neko vreme u Ljubljani, piše o "Ilirima" i njihovom pesništvu, prevodi iz njega, po talijanskim prevodima. Desetak godina posle njega (1827), isto tako mlad, docnije poznat pripovedač, Prosper Merime štampa jednu knjigu tobožnjih srpskih pesama, koja se zove Gusla, koju je sam sastavio (u prozi), ali za koju tvrdi da je "veran prevod" sa "ilirskoga" jezika; kako se knjiga pojavljuje baš u vreme kad se o srpskim pesmama piše na sve strane, mnogi se varaju i uzimaju je ozbiljno; jedina srpska pesma u njoj bila je Hasanaginica, u proznom prevodu. U isto vreme pojavljuju se i prevodi pravih srpskih pesama, od g-đe Belok, mnogi članci i beleške po časopisima, a u zimu 1831—1832, Klod Forijel, jedan od Francuza koji su u to doba najbolje poznavali razne strane narodne književnosti, drži na Francuskom Koležu predavanja o srpskom i novo-grčkom narodnom pesništvu. Godine 1834, g-đa Eliza Vojar štampa dve sveske srpkih pesama, prevedenih sa nemačkog prevoda Talfijeve, a šest godina docnije veliki poljski pesnik Adam Mickievič drži o srpskim pesmama nekoliko predavanja na Francuskom Koležu, sa uspehom koji nalazi odjeka širom sveta. — Na francuski su jezik prevodili naše pesme još Siprien Rober, baron Adolf dž Avril, Ogist Dozon, Ašil Milien, i mnogi drugi manje poznati. Skoro svi francuski prevodioci prevodili su te pesme u prozi, a ne u stihu.

Srpske narodne pesme imale su mnogo prevodilaca i u Engleskoj. Prvi je bio čuveni pesnik i romanopisac Valter Skot, koji je 1799. prepevao (po Geteu) Hasanaginicu, ali se taj njegov prevod zagubio. Godine 1826, zet njegov Džon Lokhart štampao je svoje prevode srpskih pesama u uglednom časopisu Tromesečnom pregledu. Iduće, 1827. godine, izašla je prva zbirka engleskih prevoda naših pesama od Džona Bauringa, i ona je imala znatnog uspeha. Bilo je još i drugih engleskih prevodilaca, od kojih su najpoznatiji: Oen Meredit (Edvard Robert lord Liton), koji je svoje dosta slobodne ali lepe i zanimljive prepeve štampao 1861. godine pod naslovom Serbski Pesme, g-đa Elodija Mijatović, profesor R. V. Siton-Vatson, i drugi. Gotovo svi engleski prevodi u stihu su, kao i nemački.

Srpske narodne pesme prevođene su i na jezike drugih prosvećenih naroda, gotovo na sve jezike evropske. Na ruski su ih prevodili Aleksandar Puškin, A. K. Vostokov, N. Berg, N. G. Černiševski, Gerbelj, i drugi; na poljski, Adam Mickievič, Bogdan Zaleski, J. Feldmanovski; na češki, F. L. Čelakovski, Vaclav Hanka, Josif Holeček; na slovenački, Jakob Zupan, Luka Svetec, Fran Cegnar, Fran Levstik; na talijanski, Nikola Tomazeo, Frančesko Karara, Zarbarini, Đakomo Kjudina, Anđelo de Gubernatis; na švedski, čuveni švedski pesnik Johan Ludvig Runeberg; na mađarski, Jožef Sekač, Ferenc Kazinci. One su, koliko se zna, prevođene i na holandski, danski i rumunski jezik, a verovatno i na mnoge druge.


Vojislav M. Jovanović
Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. Antologija, Beograd, 1922.

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/usmena/vm_jovanovic-narodno.html
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: