Dragutin Ilić Jejo (1887—1945)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « PROZA « Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Dragutin Ilić Jejo (1887—1945)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragutin Ilić Jejo (1887—1945)  (Pročitano 2671 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 27, 2012, 09:32:22 pm »

*

DRAGUTIN ILIĆ JEJO
(Valjevo, 10.06.1887 — Beograd, 19.09.1945)

Pesnik, pripovedač, romansijer, dramski pisac, publicista, činovnik

Jejo je rođen u Valjevu 10. juna 1887. godine. Otac Jevrem Jejo, kafedžija, majka Stanka, domaćica (umrla početkom 1914. godine). Osnovnu školu i šest razreda gimnazije završio je u Valjevu (1905), sedmi i osmi u Nišu. Posle gimnazije završio poštansko-telegrafski kurs. Radio je kao novinar u više beogradskih listova do Prvog svetskog rata. U ratu se istakao kao borac u prvim redovima, posebno na Solunskom frontu. Posle rata počeo je raditi u Skoplju, kao sekretar, pa šef administrativno-pravnog odseka Direkcije pošta (1919—1921), predajući istovremeno istoriju i geografiju u Poštansko-telegrafskoj školi. Od 1921. do smrti u Beogradu, 19. septembra 1945. godine, radio je kao kontrolor i inspektor Ministarstva pošta u Beogradu. Uređivao je "Poštansko-telefonsko-telegrafski vesnik" (1921—1941) i bio u redakciji "Poštanskog kalendara" (1929). Sarađivao u velikom broju listova i časopisa od "Đačkog napretka" (1905) do "Srpskog naroda" (1942—1943). Posebno je objavio knjige: "Vojnička smrt", dramska slika u jednom činu (Ženeva 1918); "Pod tuđim nebom", roman (Beograd 1922); "Juda" (Beograd 1928); "Dunavska ulica", pripovetke (Beograd 1932); "Ženidba Čarla Čaplina", roman (Beograd 1934); "Cirkuzani", roman (Beograd 1939).

* * *

Među zaboravljenim pripovedačima iz Valjeva nalazi se i Dragutin Ilić-Jejo. On je svakako najznačajniji pripovedač iz Valjeva između dva svetska rata. Svoju književnu karijeru započeo je kao učenik petog razreda dramom u stihovima "Selim", produžio pre Prvog svetskog rata poezijom a docnije je uglavnom pisao prozu. Za svoga života osvojio je nagrade na osam književnih konkursa. Na konkursu "Srpskog glasnika" (Solun) osvojio je prvu nagradu 1917. godine za epsku pesmu "Slava grada Prilepa". Pored ostalih na konkursu je učestvovao i Milutin Bojić. Godine 1928. osvojio je na konkursu "Cvijete Zuzorić" prvu nagradu za pripovetku "Dunavska ulica". Za komediju "Ženidba Čarla Čaplina" osvojio je na konkursu "Cvijete Zuzorić" opet prvu nagradu 1931. godine. Iste godine dobio je nagradu lista "Politika" za pripovetku "Pogodba", koja je prevedena na mnoge evropske jezike i na - japanski. Dobio je nagradu i za komediju "Dva advokata", koju je 1937. izvela i državna radio-stanica Sidneja u Australiji. Priču "Naša palanka" nagradila je Opština beogradska (1937). Posle toga dobija nagradu Srpske kraljevske akademije za roman "Cirkuzani" (1939). Na konkursima lista "Srpski narod" dobio je 1943. godine prvu nagradu za pripovetku "Smrt srpskog domaćina". U žiriju za ovu nagradu bili su, pored ostalih, Svetislav Stefanović, Todor Manojlović i Nikola Trajković. Zastupljen je pričom "Pogodba" u antologiji "Savremena srpska pripovetka", koju su uredili Mladen St. Đuričić i Borivoje Jevtić (izdanje "Srpske književne zadruge", knj. 305, Beograd 1943). ...


Staniša Vojinović | 2003. | Kolubara
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: