Dragiša Penjin (1925—2000)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragiša Penjin (1925—2000)  (Pročitano 7433 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 17, 2010, 03:03:33 am »

*




DRAGIŠA PENJIN

pesnik, pripovedač i romansijer. Dramski pisac.


Poznati pesnik i novinar Dragiša Penjin rođen je u Klenku, selu nadomak Šapca, na suprotnoj, levoj obali Save, 3. septembra 1925. godine. Imao je samo 15 dana kada su se njegovi roditelji, prebrodivši čamcem široku Savu, nastanili u šabačkom Kamenjaku.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i, pred rat, započeo studije veterine u Beogradu, ali ih je morao prekinuti. Rat je prekinuo i njegovo bezbrižno odrastanje i stasavanje. Već na samom početku, bio je učesnik po zlu čuvenog krvavog marša od Šapca do Jarka.

Još jedan ratni događaj trajno je obeležio i opredelio Penjinov život. Sa drugovima iz Šabačke gimnazije, četnici su ga oterali u Banju Koviljaču, gde je 10 dana radio na kopanju rovova. Vraćeni su u Šabac u četničkim uniformama. O tome je Penjin kasnije pričao: "Đavo me nadari pa se u toj uniformi (dečija posla) fotografišem sa jednom devojkom i ta fotografija odmah, posle rata, dospe u ruke komunistima, gradskim apartčicima... Posle su stalno sumnjali u mene. Držali su me za svog ideološkog protivnika. I ometali me u svemu. Zagorčavali mi život."

Mnogi Šapčani nisu ni znali o čemu se tu zapravo radi, ali je bilo dovoljno da se od njega distanciraju samo zato što je, zbog nečega, bio žigosan i stavljen pod svojevrsnu političku hipoteku.

Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1950. godine. Gotovo ceo radni vek proveo je kao novinar "Glasa Podrinja". Postao je čuven po svojim reportažama, u kojima je, prepoznatljivim stilom, pisao o značajnim ličnostima. Ipak, više je voleo da piše o običnim, malim ljudima, koji su, živeći naizgled svoje obične živote, po nečemu postali specifični i prepoznatljivi u sredinama u kojim žive. Galerija tih likova je izuzetno široka.

Bio je prvi posleratni pozorišni i književni kritičar u Šapcu.

Objavio je ukupno 48 književnih dela. Najbrojnije su zbirke pesama, među kojima posebno mesto zauzimaju pesme za decu.

Posebno su popularne njegove komponovane pesme, koje su postale pravi hitovi: Kad je deda lumpovao i Nad Šapcom je mesečina, za koje je muziku napisao Mulutin Popović Zahar, a interpretira ih poznati šabački orkestar "Stari zvuci".

Pored pesama (13 zbirki), u njegovom književnom opusu zastupljene su pripovetke (3 zbirke), romani (4), drame (5), scenariji... Ostalo je služilo trenutku, sceni, medijima, rediteljima i kompozitorima. I javnosti, kojoj je podario na hiljade napisa, članaka i reportaža.

Penjinova privrženost Šapcu i Šapčanima postala je poslovična, mada su, pred kraj života, kad se svode životni računi, njegova osećanja prema Malom Parizu bila pomešana i često suprodstavljena.

Njegov biološki sat je neuobičajeno otkucavao. Noću nije spavao. Izlazio je u duge noćne šetnje i zalazio u njemu drage kafane, gde je ostajao do svanuća. Većina njegovih pesama nastala je u dugim noćnim šetnjama. Noć je za njega bila neiscrpan izvor inspiracija. "Noć je pesnički milje" - govorio je. "Noću kucaju neki drugi damari sveta".

Umro je 11. aprila 2000. godine u Šapcu, u 75. godini, i sahranjen je na šabačkom Donjošorskom groblju. Nije dočekao da uđe u 21. vek.

 
Tvorac grada

DODATAK
Četrdeset i pet književnih dela. Ljubav u kratkim pantalonama (1973), Tajna breskvinog cveta (pripovetke, 1976), Vitez od opanka (1978), Sin Drinske divizije (roman, 1986), Četiri šešira (1988) i druge.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 17, 2010, 03:05:32 am »

**
Stihovi Dragiša Penjin


Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 17, 2010, 03:07:48 am »

.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 17, 2010, 03:09:22 am »

**
Stihovi Dragiša Penjin


Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: April 29, 2012, 10:58:10 pm »

**
Stihovi Dragiša Penjin


KAD JE DEDA LUMPOVAO
Muzika: Milutin Popović Zahar
Tekst: Dragiša Penjin


Kad je deda lumpovao
u šabačko staro doba,
paljeni su polileji
u svih devet carskih soba.

Kad je deda lumpovao
na tri ćoška i dva skvera,
vozili su štap i šešir
dva posebna fijakera.
  
Služile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, vešte,
ali deda i ne haje,
pa odjuri čak do Pešte.

Treća zora kad osvanu
i dogore noć i sveća,
pre njega su kući stigle
za baku tri korpe cveća.

Refren ispod svake strofe
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza,
noćni život na Balkanu
bio je k'o sred Pariza.

 
 
* * *

Pesma "Kad je deda lumpovao" napisana je početkom 80-tih u duhu starogradskih pesama i peva je čuveni šabački ansambl "Stari zvuci".
Ova pesma već više puta se pojavila na različitim cd-a starogradske muzike bez navođenja imena izvođača i autora muzike i teksta.

Angelina, 18.06.2007.

YouTube Stari zvuci — Kad je deda lumpovao
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: April 29, 2012, 10:58:20 pm »

**
Stihovi Dragiša Penjin


BELA TORBA

Putovala i na vojne s dedom,
carske gozbe i sahrane sive;
panađure, sve obišla redom,
semenila livade i njive.

Puna mrsa, šljivanih kolača,
bela torba, k'o i deda bistra,
othranila varoškog kovača,
profesora i jednog ministra.

Beloj torbi, prtenoj od lana,
što svud s dedom na leđima stigne,
potomstvo će — pitanje je dana —
za života spomenik da digne.



SELJAČKA KOŽA

Preko leđa mu prešla kola,
pa duboko u mesu ostala šina;
pod plećkom belega od uboda vola
i zubi gvozdenog klina.

Na prsima duborez noža,
crveni ožiljci od konjičke sablje,
pa se šareni - dedina koža,
k'o da su po njoj špartale grablje.

Još u sebi čuva: tri šrapnela stara,
olovljike ratne, granatino seme,
dobio ih deda od tuđinskog cara,
da mu, kad se menja, predskazuju vreme.


[postavljeno 25.04.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Novembar 27, 2012, 09:19:07 pm »

**

Izgubljenim lepotama:
detinjstvu i majci Angelini



BLAGO SA TAVANA

Ispod orvotočne grede pod paukovom mrežom u pohabanom kartonskom koferu na tavanu stanovale su stare knjige.

— Ah, ah, ostarile smo — vajkale su se. — Niko nas već godinama ne uzima u ruke, a stan nam je tako zapušten i prašnjav da jedva dišemo.

— Blago li se našim susetkama što stanuju ispod nas, u toploj i svetio j sobi! Mlade su, odevene po poslednjem knjižarskom modnom žurnalu u kožne, platnene i lakovane korice, a pelerine su im omoti šareni kao cvetne bašte. Po ceo dan uživaju u sjaju polica na kojima se ogleda čak i sunce kada uskoči kroz prozor.

A za to vreme u blistavoj polici tugovale su nove knjige:

— Eto, već dve godine kako stanujemo na ovim udobnim policama, a ni gazda ni gazdarica, ni njihov dečak ni devoj čiča nikako da nas uzmu u ruke.

— Sedeti ovako danima, a ne doživeti radost da budemo čitane, to je grozno.
— Čak nam ni stranice nisu isekli.

— Čudan nekakav svet!

— A gosti su im još čudniji, drage moje, — zacvrkuta knjižica u zlatnom povezu. — Kada dođu u posetu, na nas uopšte ne obraćaju pažnju. Obično se dive regalu i kažu: "Tako skupocen regal još nigde nismo videli".

Dok su se nezadovoljne knjige jedna drugoj žalile, dečak i devojčica puštali su sa prozora papirne laste i tako se zabavljali. Laste su lebdele, izvodile lupinge i naposletku se meko spuštale. Ali, jedna ne stiže do asfalta. Nakrivi se i u brišućem letu zakači za reklamni pano pred kućom. Tu i ostade. A na panou je pisalo:

Dan pisane reci. Poklonite knjige Narodnoj biblioteci. Biće vam zahvalna. Zavirite u podrume, na tavane, možda se tamo krije veliko blago.

— Jao, pa i mi imamo knjiga na tavanu! — seti se dečak.

— Da ih poklonimo, ionako su stare? — reče devojčica.

Malo ih obrisaše od prašine i tako učiniše. Ali, ni devojčica ni dečak ne pomisliše da će zbog toga postati slavni.
Kao prve darodavce lično ih pozdravi upravnik Biblioteke i predade im zahvalnice. Sutradan su o svemu tome pisale novine, a što je bilo najvažnije za devojčicu i dečaka čak ih je i učiteljica pohvalila pred celim razredom.

Tako zaboravljene stare knjige sa tavana postadoše veoma ponosne kada saznadoše da će ubuduće biti zaposlene u Biblioteci. Korice su im sijale od radosti. Ali, pravu radost doživeće tek posle izvesnog vremena. Pošto ih bibliotekari umiše, doteraše, upisaše u centralni katalog i na jednoj od višespratnih polica dodeliše stan, dozvoliše im i da se druže sa ljudima. To je tek bio život. Počeše da posećuju gradove, varošice i sela, višespratnice, solitere i čobanske kolibe; da putuju taljigama, lađama, na samarima brdskih konjića, automobilima, železnicom, trolejbusima, a neke čak i avionima. I svuda su ih pažljivo uzimali u ruke, prevrtali im listove i govorili:

— Dobre stare knjige. Mudrost je u njima večita.

— Blago li se starim knjigama! — pozavideše im tada neisečene i nepročitane knjige sa luksuznog regala.

I bi im žao što za vreme praznika pisane reči i one nisu stanovale u starom kartonskom koferu iza paukove mreže, ispod crvotočne grede na prašnjavom tavanu.





Dragiša Penjin
Tajna breskvinog cveta
BGIZ


[postavljeno 08.03.2010]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: