Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac (1941)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « POEZIJA « Srpski pesnici XX i XXI veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac (1941)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac (1941)  (Pročitano 5318 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 18, 2012, 10:09:14 pm »

**




VLASTIMIR STANISAVLJEVIĆ ŠARKAMENAC
(Salaš, 13.06.1941.)
član UKS

Rođen 1941. između dva koraka svoje majke-hodočasnice po krajinskim Svetim Duhovima, i između dva mesta, Salaša i Šarkamena, kod Negotina. Kao učitelj, podučavao decu krajinskih seljana koji su, pak, njega podučavali osluškivanju i odlasku na sabore sanjača, vašare legendi i pijace predanja, gde je prećutkivao svoje prve priče. Kao arhitekta, gradio svoje prve kuće na pesku u ključko-negotinskom kraju desne obale Dunava i rušio zatvorske zidove svojih prvih pesama, zazidanih u pamćenje i prozračnost. Magistrirao na Arhitektonsko-urbanističkom fakultetu (3. stepen) u Beogradu, tumačeći duhovnost mesta ("GENIUS LOCI") u Istočnoj Srbiji onih naselja koja su se sa urbanističkih karata preselila u legendu, i sa svetlosti dana u ljudsko sećanje, odnosno, tumačeći nastanak i morfologiju onih mesta koja su se, u treptaju oka i dahu beskućnih žitelja, rađala uprkos svih geografsko-fizičkih zabrana;

Komponovao muziku i obajvio nekoliko LP-albuma (Luis i dr.) na svoje tekstove;

Kao učitelj odneo ćirilicu u Grad svetlosti ― Pariz u zamenu za obilazak sveta, kojem je i njegov stari kraj, sa svim precima, pripadao, u bilo jednom jednoj zemlji Jugoslaviji;

Objavljivao poeziju i prozu u: pariskom Dijalogu, beogradskim Književnim novinama, Srpskom Literary magaz., Srpskom ogledalu, Ježu, Jesenjinu, Beorami, Savremeniku, Кnjiževnosti, Drami, Кnjiževnoj reči, Večernjim novostima, Politici, Geopolitici i muzičkom časopisu Muzika klasika, temišvarskom Кnjiževnom životu, evropskim zbornicima Jezik roda moga, Maternja reč i Zavičaj u daljini, krajinskoj Buktinji, Riznici i Razvitku (i notne zapise muz. dela), bijeljinskoj Srpskoj vili, planjanskom Našem tragu, kragujevačkom Liparu, trsteničkoj Jefimiji, prištinskom Jedinstvu, kosovsko-metohijskim Stremljenjima, novosadskoj Zlatnoj gredi, mladenovačkim Šumadijskim metaforama, 2007―2017, bilećkoj Novoj zori, malocrnićkom Stigu, u raškom kulturnom projektu 12+1, niškim Haiku novinama, kanadskom časopisu Ljudi govore, elektronskim časopisima-magazinima Vidovdan i Alma; veb-sajt-magazinima Dobro drvo i Bašta Balkana, elektronskom biltenu Sazvežđa Zavetine, pančevačkoj Makedonskoj videlini, jagodinskom Novom putu, negotinskom bibliotečkom Bibliopisu, kostolačkom Majdanu i beogradskom Književnom pregledu 11/2016.

Zastupljen u: ruskoj antologiji Iz veka u vek Sergeja Glovjuka, švedskoj Oko je prostranije od neba, Zborniku zagranične poezije "Prećutana književnost" dr S. Vuksanovića, beogradskoj antologiji Među svojima Dragomira Brajkovića, temišvarskom Zborniku srpske književnosti, hrestomatiji prof. Svetozara Markova, antologiji Prvi srpski ustanak Dušana Čolovića, Gramatici smrti (Tanatološkom rečniku) Dušana Stojkovića, Antologiji 1, 2 i 3 Milana Radulovića, Spomenici Branislava Petrovića Slobodana Stojadinovića, Zborniku Alme ― Beograd Najkraće priče 2010, 2011, 2012, 2014. i 2016. Đ. Otaševića, Zborniku Zoranu Radmiloviću umetnici Tomislava Mijovića ― Zaječar, 2011., Spomenici Slobodana Stojadinovića Ču Dea (ČUDESNIК) Miloša Jankovića; Drugi (sedmi/osmi) sabor duhovne poezije ― Rakovica 2012./17/18, ured. Predrag Bogdanović Ci (Anica Perić (2x)), Zborniku svilajnačke bibl. Crte i reze 5, 7, Antologiji Nebeski čovek, zemaljski anđeo (Srpski pesnici Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom), Ljiljane Habjanović Đurović, Beograd, 2014., Zborniku nagrađenih pesnika sa Festivala vinske poezije Vino mi se s tobom pije Vojkana Ristića ― Dani vina ― Tešnjevica (Paraćin) ― 2014., Šarkamenskom elektronskom leksikonu NASLEĐE Milosava Jocića Šarkamenskog i Zbornicima poezije knjiž. večeri na štandu Bgd-sajma knjiga Rep. Srpske, 2011/12/13/14/15.i 16. g., Aantologiji pesama Timočke krajine Gorana Vučkovića Zvuci timočke lire ― Negotin, 2015. i Antologiji Prijateljima Safete Osmičić, Kultura snova ― Zagreb, 2016. I Zborniku poezije Gračanička dobroglasna zvona R. Popovića, Nikanor, 2016. Antologiji srpskog humora i satire u regionu i dijaspori Smeh nije greh ― Temišvar (Rum.) ― 2016, Zborniku Simonida kao poetska inspiracija Jelene Jovanović Žigon, Beograd, 2017. Zborniku Truba u stihovima srpskih pesnika Dejana Tomića ― Književna zadruga srpskog vijeća ― Podgorica, 2017. Monografiji Manastir Tronoša, izd. Manastir Tronoša ― Episkopija šabačka, 2017. Zborniku poezije Jutro nad OzrenomSokolovo pero ― Sokobanja, 2017, 2018,  Monografiji Hilandar Slavomira Vojinovića ― VD-Luki ― Mladenovac, 2017, Zborniku poezije "Trojica iz Gradišta" Iva Mijatovića ― Udruga "Tikvica" ― Gradište, (Hrv.), 2018, Zborniku međunarodne poezije Sinđelićeve čegarske vatreGlas korena, Niš, 2018. Elektronskom HAIKU zborniku Prva svetlost ― Portal HORSE RIDER, 2018.;

Prevodio sa francuskog poeziju Filipa Tanselena (Treća tišina ― za Sveske-Pančevo, 2006.), Matjea Bomijea ― Elefsinski mistici ― za Knjieževne novine, Beograd, 2014/15.) i Anatoana Simona za Almanah Beogradskog susreta pisaca 2018. a prevođen na francuski, ruski, švedski i makedonski jezik.

Nagrađivan: u Frankfurtu i Dortmundu (šest prvih i dve druge nagrade za prozu i poeziju), Povelja Akademije i Visoko priznanje iste Akademije "Ivo Andrić" ― Beograd, Zlatna značkaKulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelja "Arsenije Čarnojević" i Književna nagrada "Arsenije Čarnojević" (UКS i MZD za 2008.), Zlatna plaketa Mirko Petković za prozu (Biblioteka Dositej Novaković ― Negotin), Specijalna nagrada za vinsku pesmu ― Dani vina ― Paraćin ― Trešnjevica, Povelja Saveza Srba Francuske ― Pariz, 2012&18., Pohvala ― drugog sabora duhovne poezije, Rakovica, 2012., Diploma za najljepšu ljubavnu pjesmu i ciklus pjesama ― Mrkonjić grad-2015., Povelja "Srboljub Mitić" za knjigu Beli anđeo ― M. Crniće, 2015., Prva nagrada za najlepšu pesmu (dva soneta) o vinu na Festivalu vinske poezije Dani vina ― Trešnjevica (Paraćin), 2016. Prva nagrada za kratku priču i Treća nagdrada za poeziju na konkursu Šumadijske metafore, 2016 i 2017. Pečat kneza Lazara za poeziju duhovnosti u knjizi Golgota. Specijalna nagrada za kratku priču na temu "Pravoslavlje i život" Svetosavske omladinske zajednice, Zvornik, 2018. Treća nagrada za poeziju na konkursu Šumadijske metafore 2018, i Druga nagrada za najlepšu ljubavnu priču ― Kočani ― Doljevac, 2018.


2000 ― 2017. Objavio knjige:

  • zbirka poezije Tamna strana kamena ― BMG ― Beograd,
  • zbirka poezije,bibliofilsko izd., Panj ― Radionica duše ― Beograd,
  • zbirka poezije I Bog čovek jeste ― Radionica duše ― Beograd,
  • zbirka pesama u duhu narodne lirike Mokranjčnjvi dani pesmom prebirani ― Srpska reč ― Ruma,
  • ljubavno-erotska zbirka poezije Učinila si se... ― Radionica duše ― Beograd,
  • zbirka pripovedaka Gračanica posle hiljadu godina ― Prosveta ― Beograd (prvo izdanje 2003. i Drugo izdanje 2008.),
  • rukopisana zbirka kosovskih pesama Ja, Čarnojević ― Interprint ― Beograd,
  • zbirka pacifističke poezije Teorija rata ― Кnjiževno društvo "Sveti Sava" ― Beograd,
  • roman Peto, srpsko jevanđelje ― Prosveta ― Beograd,
  • zbirka poezije o Romima Žena od kovanog gvožđa ― Narodna biblioteka ― Negotin,
  • zbirka pripovedaka ruralne fantastike Uzidane senke ― Narodna biblioteka ― Negotin,
  • roman Leonardova smrt u Šarkamenu (prvi tom trilogije o Leonardu) ― Narodna biblioteka ― Negotin i Mio knjiga ― Beograd,
  • roman Voda koja pamti (drugi tom trilogije o Leonardu) ― Narodna biblioteka ― Negotin i Mio knjiga ― Beograd,
  • zbirka poezije Senka ― Narodna biblioteka ― Negotin i Mio knjiga ― Beograd,
  • pesmarica Kršne grane bademaNarodna biblioteka ― Negotin,
  • zbirka poezije 101-ne molitve Moja Molitva Bogorodici TrojeručiciProsveta ― Beograd,
  • zbirka poezije SuncokretProsveta ― Beograd,
  • zbirka poezije GlavaNarodna biblioteka ― Negotin & ― Skupština srpske dijaspore ― Pariz,
  • izbor iz 13 prethodnih zbirki poezije Najbolje od Vlaste ŠarkamencaRadionica duše ― Beograd,
  • roman Đokondin osmeh (treći tom trilogije o Leonardu) ― Narodna biblioteka ― Negotin i Udruženje srpskih izdavača ― Beograd,
  • zbirka poezije Pevanje unazad ― Radionica duše ― Beograd,
  • zbirka erotskih pripovedaka Uzvišeno počivaju muze ― Filip Višnjić ― Beograd
  • zbirka pripovedaka zakarpatske tematike Teče DnjeparProsveta ― Beograd,
  • zbirka-omaž pesama "PESME mi i dani, Petroviću BRANI" (PESME BRANI) Altera ― Beograd,
  • zbirka poezije 100 soneta ― "šesta" strana svetaPrometej ― Novi Sad,
  • roman Eh, dobri oče mojKrajinski književni klub ― Negotin,
  • zbirka pesama o manastirima, i pesmarica Neoteto lice SrbijeAltera-Beograd i Savez Srba Francuske ― Pariz,
  • zbirka poezije iz Pesničke kolonije Mileševa 2014, bibliofilsko izd., Beli Anđeo ― Alterabuks-Beograd, 2014,
  • zbirka pripovedaka Povodom 100 godina od Velikog rata Golubica Kralja Petra IProsveta ― Beograd, dec. 2014,
  • zbirka ljubavne poezije Prva ljubav (ili Gde li je sad ona?)Alterabuks ― Beograd, 2015,
  • dva sonetna venca Milutinu Bojiću i Plavoj grobnici, bibliofilsko izdanje, GolgotaInterprint ― Beograd, 2016,
  • zbirka priča o životinjama Lavež za lavežLeksika ― Negotin, 2016,
  • roman Prognani ― jedna ljubavna priča ― Prosveta ― Beograd, 2017.
  • pesnički roman Dučić njim samim ― Prosveta ― Beograd, 2017,
  • pesmarica i pričarica romska (+ vodvilj) Cigani se vraćaju sa nebaSamizdat ― Beograd, 2017.
  • zbirka poezije Svi nešto GOVORE PESME umesto da ih pevajuProsveta ―Beograd, 2017,
  • zbirka poezije Dunav ― Prosveta ― Beograd, 2017.
  • zbirka pripovedaka Kelnska katedrala ― Prosveta ― Beograd;
   
Na 36-im Mokranjčevim danima u Negotinu izvedena mu je kantata Drvo života, posvećena Stevanu Mokranjcu, na tekst Adama Puslojića;

Na 42-im Mokranjčevim danima u Negotinu izveden mu je opus srpskih umetničkih solo pesama (iz Negotinske Кrajine), komponovan na sopstvene tekstove pesmarice pod nazivom Kršne grane badema, koje je otpevao tenor Slavko Nikolić uz pratnju simfonijskog orkestra Doma vojske Srbije, Stanislav Binički, kojim je dirigovao Pavle Medaković, a potom objavio i CD  istog naslova: Kršne grane badema.

Napisao Rapsodiju Hajduk-Veljko za tenor, sopran i hor.

Napisao set pesama o srpskim manastirima Radosne manastirske pesme iz autorske knjige Neoteto lice Srbije, i objavio CD, u izdanju ALTERE-Beograd, 2014.

The world hits (Svetski hitovi) Slavka Nikolića, tenora, 2015. ― (zastupljen sa numerom Tango Romano (Ciganski tango).

Foto: Goran Vučković
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Novembar 18, 2012, 10:34:40 pm »

**
Stihovi Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac


CIGANSKA JE — VELIKA JE

Ciganska je — velika je —
hoće da nas broje,
da Cigani stoje,
stanu,
mirne da osvanu
čerge pokraj luga —
ciganska je — velika je — tuga.

Ciganska je — velika je —
hoće da nas krste,
da violin-prste
slome,
da posluže čemu, kome
kad naš krst je Točak kružni —
ciganski je — veliki je — Život ružni.

Ciganska je — velika je —
hoće da nas rede,
da Cigani vrede
više,
mesto da nam duša diše
u slobodi nasred puta —
ciganska je — velika je — Sudba kruta.

Ciganska je — velika je —
hoće da nas kuće,
da pletivo naše — pruće
bace,
da nam prospu vina kace,
pa da posle pukne bruka —
ciganska je — velika je —
ciganska je — velika je — muka.


OBJAVLJEN PESNIK

Sama po antologijama,
pesma se za slavu
i glavu autora svoga
bori — da od njega pesnika
stvori.

Prvo se u drvo
zakuca (pesnički) klin,
trek onda sin objavi da nije
pastorak, kom priređivač odredi
raskorak.

Dok pesnici — pokisle koke misle
da će u mŷku, onako kosmati
postati pesnici i bez laktanja
i da se bez reči mudrovanju može
da protivureči.


GEOMETRIJA ŽIVIH

I kamen sam
i ptica —
u jednoj tački — fokusu,
koji je nedogled čoveka
obuzetog globalizmom.

I zrak sam
i prozor —
u jednoj ravni — svezemljinoj,
koju su oči Božje i zavist ljudska
želele da ispeglaju.

I otrov sam
i voda —
u jednom telu — sveprostoru,
koji kuća je za ljude
bogobojažljive i bogove čovečne,
dok godišnja doba vuku na zimu.


DAMAR

Damar prepoznat
      začu se u meni
liznu uzdah nem
      i sjuri u biće,
tu nedvojstveno
      kao kada sviće
taknu sev-dušu
      kao list zeleni,

što takne vetar
      koji mimo prođe,
a zadrhti pre
      od sveg što se zbiva,
jer onaj koji
      sećanje zaziva
nastrada prvi
      kad sećanje dođe.

Jer to je damar —
      ispred bola čuči —
sa mladošću što
      odseli ko zna gde,
i otuda nas
      doziva, pa ma gde
da smo, prosevom
      što poznato zvuči.

Hej, ti mladosti,
      ma gde nikla, zbori,
put nam pozni u
      damar-susret stvori!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Novembar 19, 2012, 09:58:16 pm »

**
Stihovi Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac


MOJE TRI PRELESTI

Moj Bog je pastir,
a vaš Bog je industrijalac.   (1)

Moj Bog me gleda s neba,
a vaš Bog vas gleda kroz video-kameru.   (2)

Moj Bog je osiromašio od davanja,
a vaš se obogatio od uzimanja (indulgencije)   (3)

*
Vaša jedina  p r e l e s t  je u tome
što verujete da ste nam jednaki,
i da bi i Bog trebalo da nam je isti.


SPASIT BI NAS MOGLA VODA
 
Moćnici i mizantropi,
bube vam se glavom mèste
treznite se vodom ljudskom —
i Bog jednom čovek jeste!
 
Gonitelji i ubice,
vama teče krv zlog Jude,
vodom sper'te očnjak-penu —
i Vuk jednom čovek bude!
 
Likvidatori i trovači,
u zubu vam smrt se skriva,
razblažite otrov vodom —
i Zmija kad čovek biva.


VODA I KAMEN
 
Poreklo naše vodozemsko
kreč-ljusku jaja razbi zarad Sunca —
rođeni tako, ja muško, ti žensko,
spoznasmo ljubav od dna do vrhunca.
 
Začeta jednom čak i pre zglavkara,
pa preko riba i gmazova krede,
ta ljubav nije ni do danas stara,
sa sisarima tek joj dani blede.
 
A da potraje dok i vaseljena,
promenićemo pol, makar u svesti:
ja biću žensko — morska hrid grljena,
ti budi muško — morski talas česti.
 
Kupaj me tako, grli i zapljuskuj
sve dok je veka — do pred zadnju večnost,
a u nju ćemo preći lomeć ljusku
koja nas vraća, uz novu plod-tečnost,
 
u polove nam za večna vremena —
ti opet voda — prevečita žena,
ja muško, dakle, svako pol svoj stamen:
ej, vodo večna, ja sam večni kamen!


PANJ
 
I
 
Vrtešci sličan,
šta se to u tvom srcu događa,
ranjivom
 
kad se krugovi-godovi oko njega
šire ka kori i ka slobodi, nedoglednoj
kao da beže od epicentra starenja?
 
Prolaznici, oni koji odlaze
vide te kao vir u koji je kamen hitnut,
neprolazni, oni koji ti ostaju blizu
shvataju da se u tebi, upravo,
ogleda nebo.
 
Brojiš milenijume
rasnopljene na godine,
proklinjane od svojih brojača.
 
Imam nešto s tobom slično:
korenje što me zakiva za zemlju
i te talase-godove zapućene ka večnosti i trajanju.
 
A to srce, ta mrezga, u sredini —
ono nam je čak zajedničko —
ono svedoči da jesmo;
 
godovi, obgrljeni, da besmo;
a korenje, da će nas biti
i da će nam se oko žilja kolo viti.


HRAST KAO HRIST,
DRVO PRVO
ili
PREDOSEĆANJE

(diptih)
 
1
 
Zemlja je drhtala, Sunce negde nesta,
kiša k'o što planu, još naglije presta
da ustupi mesto grmljavini, mraku —
bì kao da smak je lebdeo u zraku.
 
A ovaca mojih natopljeno runo
oteža i svali u rosu mu stado,
prestrašen od munja i zbunjen potpuno,
zgrabih ovčje noge i pod vime padoh.
 
Dok omamljen gutah smirujuće mleko,
skriven sâm od sebe, prenuh se i klekoh
i zinuh od čuda jer na kraj livade
čuh gde zapomaže, strašan znak mi dade
 
Jedno drvo staro, samo na čistini,
jedno u ataru ko Bog u istini,
da je u nevolji, ali kakvoj — ne znah,
da mu čudnom priđem — oklevah i prezah,
 
Skrckalo je bolno i u krug se vìlo,
pucketalo s prâskom ko već na lomači,
stenjalo — u ropcu, tuklo mu je bilo
suve grane-ruke o nebo okači,

Moli milost pred silom neznanom,
sa listova mladih kanuše i suze,
ote mu se jauk ko vepru preklanom
sluteć da mu život, vaj, već neko uze.
 
II
 
Predoseti starac mudro taj čas muka,
par trenova ispred smrti bì u komi
jer ga istog časa munja dugoruka
prostreli i sprži, i kosti mu slomi.
 
Ču se bolan krik i od groma jače,
puče stablo u sto pruta-strela,
produžen šum granja nastavi da plače,
na kraju od njega osta para bela.
 
Beše mu to duša besmrtna i blaga —
dokaz da se u smrt ne ide bez traga,
a kad se i ona diže prema Bogu,
zatreperi lišće na obližnjem glogu.
 
Sad će ono tanko mesto lišća hrasta
da načini senku za stado mi belo
što se senkom stiska dok mu vuna tmasta
kaže da još nije prošlo leto celo.
 
Do jeseni nove sva ta okolina,
žaliće, plačući, tu nadbiljku-džina
što i sam je sebe oplako baš suđenog trena
časak pre no nesta kao morska pena.


VENČANJE
 
ZAPIS № 81
 
Preplanula, poput senke
egipatskih piramida
iz sunčanog perioda
hebrejskog ropstva, prebudna Jevrejka
venčava se s jednim Štajnom —
čistim Nemcem —
dakle,
rat je, zaista, završen.
 
Rodiće sina,
ona će mu dati
krsni poklon —
savršenu reku svojih predaka —
Jordan,
on,
kožu arijevsku.
 
Ali s tim se ne slažu
bogovi s Pete Gore;
gledaju
zluradi i smišljaju
novu pokoru:
iskopavaju stare kosti
logoraške;

sin, mutant,
ima skelet majke,
uznemiruje se
poput Edipa
i hrabriji od oca
škripi zubima
i šišti krvoločno:
Opet će biti rata!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 02, 2012, 04:04:41 am »

*

JEVANĐELJE IZ MANASTIRA

Pariski pisac Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac dao je srpski prefiks Petom jevanđelju u svoj fikcijsko-faktografskoj knjizi koja na 380 stranica, u izdanju beogradske "Prosvete", obiljem podataka vodi intrigu između čitaoca i istorije.

Pariski pisac Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac dao je srpski prefiks Petom jevanđelju u svoj fikcijsko-faktografskoj knjizi koja na 380 stranica, u izdanju beogradske "Prosvete", obiljem podataka vodi intrigu između čitaoca i istorije.

Ova "knjiga o knjizi" nedavno je promovisana u Kulturnom centru SCG u Parizu i izazvala je dosta reakcija.

Stanisavljević prati, na svoj osoben spisateljski način, istoriju, put i sudbinu Petog jevanđelja po Tomi, od njegovog nastanka, do današnjih dana, kroz sedamnaest vekova.
 
Jevanđelje po Tomi napisao je, punim imenom, Tomane Verodrag Aleksandrijski, poreklom iz Istočne Srbije. Odupreo se jeretičkom prezbiterskom arijanstvu i bio savremenik Svetoga Đorđa kojeg je lično ispovedio 23. aprila 305. godine, kada ga je smakao Dioklecijan u Nikomediji. U kaluđerskim predanjima Istočne Srbije, među kojima su još danas uvek živi manastiri Koroblaš, Bukovo i Vratna i, ponekad, još i Satkovo, čuva se vest da je sveti Toma napisao Peto jevanđelje u 4. veku. Nije tada mogao drugačije da ga napiše nego na grčkom jeziku. Jedan novi poslušanik istoga imena, kasnije će ga transkribovati na srpski, uz pomoć svete Petke — objašnjava Stanisavljević otkud Jevanđelju epitet "srpsko".

Istorijat knjige seže još u početak milenijuma.

Prvi doseljenici u Srbiju iz ruskih stepa oko Crnog mora i u dodirnom prostoru s Gruzijom stigli su uzvodno Dunavom i preko Karpata na Balkansko poluostrvo još u 2. veku, donoseći sa sobom veliku privrženost hrišćanstvu. Među prvim porodicama bili su Porečanovići i Striptihonovići. Jedan od istaknutih Porečanovića, Tomane, poslat je na školovanje u Aleksandriju i tamo je bio saborac Svetoga Đorđa, legionar u jedinicama Dioklecijana, u borbama za zadržavanje nadiranja istočno-azijskih plemena prema hrišćanstvu. Kada je Dioklecijan 286. godine podelio Rimsko carstvo na četiri tetrarhije i shvativši da je politički i vojno puklo, i to po Jadranskom moru, a znajući da je mnogo pre toga, davno, ista zemlja i geološki pukla na istom mestu, po osovinama triju reka, Nila, Drine i Visle, Toma ima strah da će doći do raskola i velike pukotine u hrišćanstvu — dodaje Stanisavljević. — Već se lično borio protiv prezbitera Arije u Aleksandriji. Podelu je pokušao da predupredi pišući novo jevanđelje koje je moralo da sadrži sve što stoji i u prva četiri, po Luki, Marku, Mateji i Jovanu.

O Petom jevanđelju se ne zna mnogo, jer su brojni pokušavali da ga napišu. Pretpostavlja se da ima na hiljade Petih jevanđelja, a ja u svojoj knjizi beležim put jedne od njih, za koju smatram da je prava — reći će Stanisavljević uz napomenu da su tragovi o Svetom Tomi, na freskama i u predanjima, zadržani na nekoliko punktova na Balkanu i, šire, u Sredozemlju.

Stanisavljević tvrdi da je Peto jevanđelje napisano u manastiru Bukovo kod Negotina.

Bilo je zatrpano pod ruševinama manastira koji će srušiti čuveni neznabožac Vizigor Alarit i koji je porušio sve na čemu je bio ispisan znak krsta. Biće ponovo otkriveno tek u 8. veku, a kasnije će ga na srpsko pismo transkribovati imenjak svetog Tome Aleksandrijskog, Tomane Veroljub Bukovski, uz pomoć Svete Petke. Nakon otkrivanja Jevanđelja pod ruševinama, on želi da pođe istim putem kao sveti Toma Aleksandrijski i stiže u manastir Svete Katarine na Sinaju, gde se dokument transkribuje. Jevanđelje će samo nekoliko desetina godina pre raskola 1054. godine, zaista, sa Sinaja, ipak stići u Bar.

Nekoliko vekova kasnije, Peto jevanđelje stiže u Bogorodicu Ljevišku, a odatle u Dečane.


FIKCIJA
Koliko u knjizi ima činjenica, a koliko je radila mašta?
Ima i jednog, i drugog. U prosedeu sam imao osnovni problem: kako da more istorijskih činjenica, spojim, nekada u razmaku i od sedam vekova, interpolacijskom dosetkom, odnosno beletrističkom vizijom, i štivo učinim romanesknim — kaže Stanisavljević.

HILANDAR I VLADIKA
Kada je 4. marta prošle godine goreo Hilandar, Peto jevanđelje je bilo iznošeno na brdo. Čitano je iz njega, počela je kiša, manastir je prestao da gori, ali su se uplašili da će ga kiša upropastiti, pa je vraćeno. Ono se samo tri puta iznosi u sto godina. Vrlo verovatno da je sveti vladika Nikolaj Velimirović jedan od trojice koji su u prošlom veku videli jevanđelje i čitali iz njega — ističe naš sagovornik.


Goran Čvorović | 13.03.2005. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: