Aleksandar Sandić (1836—1908)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aleksandar Sandić (1836—1908)  (Pročitano 3413 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 29, 2012, 11:33:14 pm »

*




ALEKSANDAR SANDIĆ
(14.05.1836 — 15.04.1908)

Aleksandar Sandić (14. maj 1836, Veliki Bečkerek, tada Habzburška monarhija danas Zrenjanin, Srbija – 15. april 1908, Novi Sad) je bio srpski istoričar, kulturni radnik i političar.

Školovao se Velikom Bečkereku i Temišvaru. Studirao je u Beču prava i slovensku filologiju kod Franca Miklošiča kao stipendista Matice srpske između 1857. i 1861. godine. U Beču je upoznao Vuka Stefanovića Karadžića čiji je postao sekretar i energični zastupnik njegove jezičke reforme. Godine 1861. postao je nastavnik srpskog jezika i književnosti u gimnaziji u Sremskim Karlovcima. Od 1862. stupio je u redakciju radikalnog slovenofilskog bečkog lista Ost und West. Radio je kao pomoćnik urednika Imbre Tkalca a posle njegovog odlaska radio je i kao urednik ovog lista 1864. i 1865. godine. Profesor srpskog jezik i književnosti u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu postao je 1866. godine. Od sedamdesetih godina 19. veka aktivno je sarađivao u radu Matice srpske i Srpskog narodnog pozorišta. Bio je četiri puta poslanik na narodno-crkvenog u Sremskim Karlovcima kao predstavnik Srpske narodne slobodoumne stranke Svetozara Miletića.

Objavio je više od sto članaka počev od 1857. godine gde je pisao o značajnim datumima, događajima iz politike, kulture, prosvete i književnosti. Beležio je gotovo sva značajna dešavanja iz ondašnjeg srpskog javnog života. Savremeni su smatrali da je dobar stilista i bio je rado čitan ali je krajem veka u književnoj kritici preovladalo mišljenje da mu je stil isuviše konfuzan i opterećen romantičarskim elementima. Sakupljao je građu o dešavanjima 1848. godine ali je ona ostala u rukopisu. Preveo je dela Feliksa Kanica Vizantijski spomenici u Srbiji, J. K. Bartenštajna Kratak izveštaj o rasutoj ilirskoj naciji i V. Pača Istorija sveta (u tri sveske).


Literatura

Sandić, Aleksandar (P. Marjanović, str. 631—632), Enciklopedija srpske istoriografije, Beograd 1997.


Istorijska biblioteka enciklopedija istorije i književnosti na srpskom jeziku
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 13, 2014, 12:15:46 am »

**

Stihovi Aleksandar Sandić


USKLIKNIMO S LJUBAVLJU1

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i vrhovnoj
Svešteničkoj glavi,
Tamo venci, tamo slava
Gde naš pastir vlada sada,
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte.

Iz te svete gore nam
Dođe, Oče Savo,
Suze braci ubrisa,
Nemanjića Slavo!
Sveštenice, crkve sjajne,
Duhovniče, svete tajne.
Savo, svetitelju
Među Apostoli!

Puna si nam, kosnice,
Trudoljubna Srbije!
Izbor dičnih sinova:
Srba sokolova;
K' nebu gore pogledajte,
Tamo Savu ugledajte:
Savu — našu Slavu
Pred prestolom Božjim.

Oj, Srbije rođena,
Sestro Herceg (o) vino!
Umilato baci zor
Na Savine dvore;
Miloševo slavilo se
S' groba nekad Svetog Save
Fruška Gora krasi se
Tjelom Knez Lazara.

Car Uroš je (poslednja
U Nemanje dika)
Silnog Cara Dušana
Krunu nasledio;
Vukašine, kleti vrane,
Srpska roda, crni vraže,
Ti Urosš ubi,
A dušu izgubi.

Puna veka četiri
(i šesnaest leta)
Mila majko Srbije,
Ti ne gleda sveta.
Čuj nam radost, Sveti Savo,
Duhovenstvu, prva glavo:
Srbija je mila
Lice razvedrila!

1 Kornelije Stanković — Sabrana dela | knjiga 2 | Glvni urednik Danica Petrović | Beograd — Novi sad 2007
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: